Селаковић: Показано поштовање Француске према Србији и председнику Вучићу
Министар је подсетио да се сада живи у времену пандемије ковида када се ретко путује, а високи званичници држава се ретко срећу.
„Ретки су уживо сусрети за разлику од виртуелних, а председник Вучић је био у прилици да четири сата проведе у разговору са Макроном и да од тога има три тет-а-тет састанка. То говори о поштовању које Француска и председник Макрон имају према држави Србији и председнику Вучићу", истакао је Селаковић за ТВ Прва.
Према његовим речима, прилика коју је имао председник Вучић да толико разговара са председником Макроном, да га угости пре годину и по дана у Београду и да јуче Србија добије најаву друге посете, представља сведочанство пробоја који је у међународним односима направила Србија.
„Макрон ће за две године два пута посетити Србију, а претходних 20 година нисмо имали ниједну посету француских председника", истакао је шеф српске дипломатије и додао да данас за ставове Србије постоји много више слуха и много више разумевања.
Ипак, како је указао, то не значи да ће наша земља доживети промену политике великих сила за 180 степени, али да је веома важна чињеница о учесталости сусрета на највишем нивоу, као и да је за Србију важна и добра сарадња на линији Француска–САД.
Осврћући се на успостављање дипломатских односа Приштине и Израела, шеф српске дипломатије рекао је да ће то несумњиво утицати на односе Израела и Србије.
„Ми због тога нити смо срећни нити смо задовољни. Израел је сам изабрао да му је важнији интерес везивања за САД и оно што је важно Сједињеним Државама него што је то Србија и то је њихово легитимно право. Оно што је важно је да ми у том процесу на такав начин нисмо учествовали, да председик Вучић није прихватио да потпише позив Израелу да призна Kосово и обрнуто, да смо рекли да то није нешто то је наша међународна политичка позиција", рекао је Селаковић за РТС.
Министар је додао и да ће бити „врло занимљиво" видети хоће ли бити неких муслиманских и арапских земља које ће после овога признати независност Kосова.
„Ја сам уверен да неће и мишљења сам да ће то бити веома тешко када то гледате из тог угла. Ми смо у односе са државом Израел, посебно у последњих седам година, уложили озбиљне напоре, много смо улагали у односе између српског и јеврејског народа и зато нисмо срећни због овога, али видећемо како ће се ствару убудуће дешавати", навео је Селаковић.
Kако је додао, индикативно је било „упињање из петних жила једног високог званичника Стејт департмента - Метјуа Палмера", да до овога дође и да се та ставка у споразуму САД, Израела и такозваног Kосова примени.
Према његовим речима, остаје да се види да ли ће се толико трудити да се примене и они други делови споразума између САД и Србије, да ли ће такозвано Kосово приступити „мини-шенгену", да ли ће се извршити енергетска диверзификација.
Говорећи о Kосову и Метохији, Селаковић каже да је реалност да на KиМ живе и припадници српског народа, да су они у компактним одређеним срединама и да траже испуњење онога што је преузето као обавеза од стране Приштине у ранијим договорима.
У разговорима чија је тема Kосово и Метохија, истакао је Селаковић, важно је да Србија има озбиљан и реалистичан приступ, али и да „озбиљне државе у таквим стварима не откривају своје планове и своје тактике".
„Дакле, да тражимо и оснивање Заједнице српских општина, да тражимо и заштиту права нашег народа, да тражимо и заштиту наших светиња. Србија је овде у ситуацији да све што је потписивала и све чега се држала је доприносило са једне стране јачању њеног међународног кредибилитета и њеног угледа, ставрању слике једног кредибилног партера, а са друге стране оно што је потписивала Приштина готово да никога није занимало, али Србија је упорно и стамено држала ту своју позицију и стално апеловала на заштиту својих права и на заштиту онога што је преузета обавеза од стране институција из Приштине", рекао је Селаковић.
Министар је напоменуо и да је неспорно да је у оквиру поглавља 35 дијалог о нормализацији односа између Београда и Приштине једна битна ставка, као и да ће процес придруживања ЕУ бити настављен по новој методологији, а да у том процесу Србија има подршку Француске која је била и иницијатор промене саме методологије.
Kада је реч о полемици колика је цена вакцина, Селаковић каже да нико у Европи није објавио цене по којима је плаћао вакцине, али и да их је Србија платила значајно мање него било која земља Европске уније.