Selaković: Pokazano poštovanje Francuske prema Srbiji i predsedniku Vučiću

Ministar je podsetio da se sada živi u vremenu pandemije kovida kada se retko putuje, a visoki zvaničnici država se retko sreću.

„Retki su uživo susreti za razliku od virtuelnih, a predsednik Vučić je bio u prilici da četiri sata provede u razgovoru sa Makronom i da od toga ima tri tet-a-tet sastanka. To govori o poštovanju koje Francuska i predsednik Makron imaju prema državi Srbiji i predsedniku Vučiću", istakao je Selaković za TV Prva.

Prema njegovim rečima, prilika koju je imao predsednik Vučić da toliko razgovara sa predsednikom Makronom, da ga ugosti pre godinu i po dana u Beogradu i da juče Srbija dobije najavu druge posete, predstavlja svedočanstvo proboja koji je u međunarodnim odnosima napravila Srbija.

„Makron će za dve godine dva puta posetiti Srbiju, a prethodnih 20 godina nismo imali nijednu posetu francuskih predsednika", istakao je šef srpske diplomatije i dodao da danas za stavove Srbije postoji mnogo više sluha i mnogo više razumevanja.

Ipak, kako je ukazao, to ne znači da će naša zemlja doživeti promenu politike velikih sila za 180 stepeni, ali da je veoma važna činjenica o učestalosti susreta na najvišem nivou, kao i da je za Srbiju važna i dobra saradnja na liniji Francuska–SAD.

Osvrćući se na uspostavljanje diplomatskih odnosa Prištine i Izraela, šef srpske diplomatije rekao je da će to nesumnjivo uticati na odnose Izraela i Srbije.

„Mi zbog toga niti smo srećni niti smo zadovoljni. Izrael je sam izabrao da mu je važniji interes vezivanja za SAD i ono što je važno Sjedinjenim Državama nego što je to Srbija i to je njihovo legitimno pravo. Ono što je važno je da mi u tom procesu na takav način nismo učestvovali, da predsedik Vučić nije prihvatio da potpiše poziv Izraelu da prizna Kosovo i obrnuto, da smo rekli da to nije nešto to je naša međunarodna politička pozicija", rekao je Selaković za RTS.

Ministar je dodao i da će biti „vrlo zanimljivo" videti hoće li biti nekih muslimanskih i arapskih zemlja koje će posle ovoga priznati nezavisnost Kosova.

„Ja sam uveren da neće i mišljenja sam da će to biti veoma teško kada to gledate iz tog ugla. Mi smo u odnose sa državom Izrael, posebno u poslednjih sedam godina, uložili ozbiljne napore, mnogo smo ulagali u odnose između srpskog i jevrejskog naroda i zato nismo srećni zbog ovoga, ali videćemo kako će se stvaru ubuduće dešavati", naveo je Selaković.

Kako je dodao, indikativno je bilo „upinjanje iz petnih žila jednog visokog zvaničnika Stejt departmenta - Metjua Palmera", da do ovoga dođe i da se ta stavka u sporazumu SAD, Izraela i takozvanog Kosova primeni.

Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi da li će se toliko truditi da se primene i oni drugi delovi sporazuma između SAD i Srbije, da li će takozvano Kosovo pristupiti „mini-šengenu", da li će se izvršiti energetska diverzifikacija.

Govoreći o Kosovu i Metohiji, Selaković kaže da je realnost da na KiM žive i pripadnici srpskog naroda, da su oni u kompaktnim određenim sredinama i da traže ispunjenje onoga što je preuzeto kao obaveza od strane Prištine u ranijim dogovorima.

U razgovorima čija je tema Kosovo i Metohija, istakao je Selaković, važno je da Srbija ima ozbiljan i realističan pristup, ali i da „ozbiljne države u takvim stvarima ne otkrivaju svoje planove i svoje taktike".
„Dakle, da tražimo i osnivanje Zajednice srpskih opština, da tražimo i zaštitu prava našeg naroda, da tražimo i zaštitu naših svetinja. Srbija je ovde u situaciji da sve što je potpisivala i sve čega se držala je doprinosilo sa jedne strane jačanju njenog međunarodnog kredibiliteta i njenog ugleda, stavranju slike jednog kredibilnog partera, a sa druge strane ono što je potpisivala Priština gotovo da nikoga nije zanimalo, ali Srbija je uporno i stameno držala tu svoju poziciju i stalno apelovala na zaštitu svojih prava i na zaštitu onoga što je preuzeta obaveza od strane institucija iz Prištine", rekao je Selaković.

Ministar je napomenuo i da je nesporno da je u okviru poglavlja 35 dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine jedna bitna stavka, kao i da će proces pridruživanja EU biti nastavljen po novoj metodologiji, a da u tom procesu Srbija ima podršku Francuske koja je bila i inicijator promene same metodologije.

Kada je reč o polemici kolika je cena vakcina, Selaković kaže da niko u Evropi nije objavio cene po kojima je plaćao vakcine, ali i da ih je Srbija platila značajno manje nego bilo koja zemlja Evropske unije.