Марић: Србија тежи пуноправном чланству у Франкофонији

Пријатељство Француске и Србије у 20. веку, истакла је амбасадор Марић, посебно је осведочено савезништвом у Великом рату и дало је нови импулс ширењу франкофоних вредности и утицају француске културе на српске уметнике, научнике и политичаре.

Амбасадор Марић је, у ауторском тексту за најстарији и најчитанији француски дневник „Фигаро“ (Le Figaro), напоменула да Србија има дугу традицију учења француског језика, о чему говори и предлог просветних власти Kнежевине Србије из 1839. да се на свим класама на којима се учи страни језик у Лицеуму и Гимназији у Kрагујевцу, тадашњој престоници, предаје француски.

Она је подсетила да је почетком 20. века у Београду основано Француско литерално друштво, а за лектора за француски језик на Београдском универзитету постављен француски географ и етнолог Гастон Гравије.

Марић истиче да је од тада до данашњих дана основан знатан број основних и средњих школа у којима се одвија и билингвална настава и које, уз Француски лицеј у Београду, подижу генерације младих који говоре француски и професионално се остварују широм франкофоне заједнице.

Међу најпознатијима, указује Марић, јесте основна школа „Владислав Рибникар“ која носи име оснивача најстаријег српског дневног листа „Политика“ који је, пре него што ће поставити темеље модерног новинарства у Србији, студирао на Сорбони.

Говорећи о историјским спонама Србије и Француске и истакнутим личностима које су их стварале, Марић је указала да су Виктор Иго и Алфонс де Ламартин, једни од најзначајнијих француских књижевника 19. века, упознали Србе, њихову историју, менталитет и стремљења, а да су њихове речи о Србији постале трајна сведочанства и део заједничког историјског сећања на вредности које је српски народ одувек баштинио.

Глас о храбрости и истрајности Срба у борби за слободу у 19. веку пронео је широм Европе Алфонс де Ламартин, који је боравећи у Србији записао „Волео бих да се борим уз овај пробуђени народ до његове потпуне слободе“, нагласила је амбасадор Марић, истакавши и значај пледоајеа Виктора Игоа „За Србију“ (Pour la Serbie) у којем су описане страхоте страдања народа тог времена.

Најпознатији српски сликари попут Саве Шумановића и члана Француског покрета отпора Марка Челебоновића, који су између два светска рата живели у Француској, били су под утицајем француске школе, што је оставило снажан траг на њихов уметнички опус који се сврстава у врхунска достигнућа српског ликовног стваралаштва, навела је Марић.

Она истиче да су њиховим корацима кренули и други познати српски сликари попут Петра Лубарде, Љубе Поповића, Петра Омчикуса и недавно преминулог Владимира Величковића, јединог уметника са наших простора који је постао члан Француске академије лепих уметности и тако стајао раме уз раме са српским биологом и дописним чланом Француске академије наука Иваном Ђајом.

„Уметничким и научним делима у која су уткали не само знања стечена у Француској, већ и снажну љубав према њој, сви они настављају да испуњавају мисију започету за живота, којом шире благородни утицај на генерације Срба које, подизане у духу идеала слободе, једнакости и правде, негују и баштине франкофоне вредности“, стоји у тексту амбасадора Марић.

Везе Француске и Србије наравно нису једносмерне, наглашава Марић и додаје да су лепоту књижевног израза српског језика франкофоној публици најбоље приближили књижевници предвођени Данилом Kишом, Бранимиром Шћепановићем и Милорадом Павићем чија су дела превођена на француски и објављивана широм француског говорног подручја.

„Везе међу нама, свакако, нису ни само историјске. Довољно је чути прве тактове музике нашег редитеља Емира Kустурице и његовог бенда на концертима попут оног који је 2019. одржао у УНЕСКУ да бисте осетили јединствену уметничку енергију двоструког освајача Златне палме. Французи и Срби деле задовољство када слушају виртуозног Немању Радуловића који живи и ради у Паризу, али и понос што се наш прослављени тенисер Новак Ђоковић обраћа на француском језику кад год му се за то укаже прилика“, навела је она.

Ако потку наших веза чине ове знамените личности, снагу им дају стотине хиљада Срба, обичних грађана, који су тражећи свој животни пут проткали присвајањем франкофоних вредности, створивши трајну спону, не само са Француском, већ и са свим другим нацијама које чине Франкофонију, закључила је амбасадор Марић, уверена у то, да би и и данас, као пре скоро 150 година, Виктор Иго поново ускликнуо „За Србију!“.