Иран: Споменик највећем персијском песнику у Београду

Амбасадор је рекао за иранску телевизију „Џаме џам“ да је на нашим просторима персијска књижевност позната дуго, као и да је још Јован Јовановић Змај писао о персијским песницима.

„Он се упознао с поезијом највећег персијског епског песника Фирдусија преко дела „Романсеро“, који је написао Хајне, те је превео један део из Хајнеовог дела и објавио га под насловом „Песник Фирдуси“ - публиковано 1863. године, што само сведочи о томе колико је персијска поезија већ дуго присутна и позната на нашим просторима. Постоји и легенда о томе да је Јован Јовановић Змај посетио гроб највећег персијског лиричара Хафеза у граду Ширазу“, рекао је амбасадор.

У интервјуу, објављеном за време новогодишњих празника у Ирану, амбасадор је говорио и о персијском језику, познавању персијске културе у Србији, као и о сличностима српског и персијског језика.

Изнео је и да два језика имају скоро 1.000 заједничких речи, што је било искоришћено приликом Међународног сајма књига у Техерану 2018. године када је Србија била почасни гост и када су панои на нашем штанду били исписани тим речима.

Амбасадор је указао на то да је више од 100 персијских односно иранских дела преведено на српски језик, као и да је десетак књига са српског преведено на персијски.

Један од договора је и да се најпознатија дела српског нобеловца Андрића, пре свега „На Дрини ћуприја“, преведу на персијски језик, закључио је амбасадор.