Берлин: Интервју амбасадорке Јанковић за дневни лист „Berliner Zeitung“
На почетку текста се истиче да процес европских интеграција траје преко две деценије, при чему конкретан напредак изостаје и цитирају речи амбасадорке Јанковић, која је истакла да Србија цени подршку немачке Савезне владе за интеграцију Србије и Западног Балкана у Европску унију, али да 23 године од Солунске декларације ништа није постигнуто када је реч о Западном Балкану, због чега је јасно да нешто у приступном процесу мора да се мења.
Аутор проблематику проширења ЕУ повезује са нерешеним питањем статуса Косова и Метохије, подсећајући на једнострано проглашење независности тзв. Косова 2008. године и истичући да је Косово из угла Београда српска покрајина која се отцепила противно међународном праву. Амбасадорка Јанковић тим поводом указује да је чланство у ЕУ приоритет наше спољне политике и да желимо да остваримо тај циљ, али да то не значи да ћемо се одрећи дела своје територије. Принцип територијалног интегритета и суверенитета један је од темељних стубова међународног права, које треба да важи за све, па и за Србију. На питање новинара о формирању Заједнице српских општина, амбасадорка Јанковић је нагласила да је то обавеза Привремених институција самоуправе у Приштини на основу Бриселског споразума, чије спровођење је гарантовала ЕУ, али да Приштина већ дванаеаст година не показује намеру да то спроведе.
Аутор чланка се осврће на последице које је једнострано проглашење независности тзв. Косова имало по међународно право, што се, примера ради, види и на случају Гренланда. Са тим у вези, амбасадорка др Снежана Јанковић је изјавила да све земље ЕУ сада појачано говоре о потреби поштовања територијалног интегритета и суверенитета, са чиме се Србија слаже, јер је то управо оно што ми чинимо и што мора да важи за све међународно признате државе, чланице УН. Она је додала да многе државе, укључујући Савезну Републику Немачку, као и Европску унију, данас интензивно говоре о принципу територијалног интегритета, суверенитета и неповредивости граница, а да, са друге стране, нису спремне да кажу да се преседан догодио 1999. године бомбардовањем Југославије без мандата Савета безбедности УН, дакле супротно међународном праву.
По питању проширења ЕУ, аутор истиче да је фрустрација у региону због дужине процеса и спорог напретка ка чланству велика, што поткопава кредибилитет ЕУ. Оцењујући да ЕУ оклева, док други глобални играчи чине конкретне кораке, као пример наводи изградњу брзе пруге Београд-Будимпешта, финансирану кинеским кредитима, која време путовања између две престонице скраћује са шест сати на два сата и четрдесет минута. Амбасадорка Јанковић је поводом тога истакла да се ради о потпуној прекретници за регион. Додала је да се од Београда до Новог Сада, другог по величини града у Србији, брзим возом путује 33 минута, што значи да би неко могао да живи у Новом Саду, а ради у Београду, што до сада није било тако лако изводљиво. Аутор наводи да се ЕУ критично поставила према овом пројекту, због кинеског учешћа, и са тим у вези преноси коментар амбасадарке Јанковић да би, уместо критика, ЕУ требало да подржи сличне пројекте који значајно побољшавају мобилност и повезаност у региону, попут пројекта брзе пруге Београд–Ниш, за коју је ЕУ обезбедила инвестициони грант у износу од 600 милиона евра. У тексту се подсећа да Србија са Кином и Русијом има потписане споразуме о слободној трговини, које ЕУ нема, али да Србија и даље 60% спољнотрговинске размене остварује са ЕУ, као и да преко 500 немачких компанија послује у Србији. Амбасадорка Јанковић је нагласила да је Немачка један од најважнијих партнера Републике Србије, како у економском, тако и у политичком смислу, док је Србија за Немачку важан партнер на Западном Балкану, као највећа земља региона, која привлачи више од 60% инвестиција.
На крају чланка, аутор се осврће на геополитички положај Западног Балкана, наводећи да се регион налази заробљен између ЕУ, која обећава перспективу чланства али је не испоручује, и других геополитичких играча, који привлаче регион конкретним пројектима. Амбасадорка Јанковић је у вези са тиме рекла да сматрамо да би у овој геополитичкој ситуацији Европска унија требало да искористи моментум и да прими регион Западног Балкана у чланство. Указала је да је процес предуг и преспор и да становништво у целом региону губи наду у чланство у ЕУ, док други актери веома активно делују на ЗБ. Истакла је и да становништво региона није спремно да чека још 30 година да би се та перспектива остварила. Наравно, свесни смо да кандидати морају да спроведу реформе и обаве свој део посла и веома ценимо напоре немачке владе, а нарочито савезног министра спољних послова Јохана Вадефула, да се у интеграцији Западног Балкана у ЕУ постигну конкретни резултати.
У вези са питањем решавања статуса Косова и Метохије на путу ка чланству у ЕУ, амбасадорка Јанковић је истакла да смо спремни да дођемо до компромиса и постигнемо одрживо решење, које доприноси трајном миру и стабилности у региону, али да нисмо спремни да признамо независност наше јужне покрајине Косова и Метохије.