Berlin: Intervju ambasadorke Janković za dnevni list „Berliner Zeitung“

Na početku teksta se ističe da proces evropskih integracija traje preko dve decenije, pri čemu konkretan napredak izostaje i citiraju reči ambasadorke Janković, koja je istakla da Srbija ceni podršku nemačke Savezne vlade za integraciju Srbije i Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ali da 23 godine od Solunske deklaracije ništa nije postignuto kada je reč o Zapadnom Balkanu, zbog čega je jasno da nešto u pristupnom procesu mora da se menja. 

Autor problematiku proširenja EU povezuje sa nerešenim pitanjem statusa Kosova i Metohije, podsećajući na jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova 2008. godine i ističući da je Kosovo iz ugla Beograda srpska pokrajina koja se otcepila protivno međunarodnom pravu. Ambasadorka Janković tim povodom ukazuje da je članstvo u EU prioritet naše spoljne politike i da želimo da ostvarimo taj cilj, ali da to ne znači da ćemo se odreći dela svoje teritorije. Princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta jedan je od temeljnih stubova međunarodnog prava, koje treba da važi za sve, pa i za Srbiju. Na pitanje novinara o formiranju Zajednice srpskih opština, ambasadorka Janković je naglasila da je to obaveza Privremenih institucija samouprave u Prištini na osnovu Briselskog sporazuma, čije sprovođenje je garantovala EU, ali da Priština već dvanaeast godina ne pokazuje nameru da to sprovede.

Autor članka se osvrće na posledice koje je jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova imalo po međunarodno pravo, što se, primera radi, vidi i na slučaju Grenlanda. Sa tim u vezi, ambasadorka dr Snežana Janković je izjavila da sve zemlje EU sada pojačano govore o potrebi poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, sa čime se Srbija slaže, jer je to upravo ono što mi činimo i što mora da važi za sve međunarodno priznate države, članice UN. Ona je dodala da mnoge države, uključujući Saveznu Republiku Nemačku, kao i Evropsku uniju, danas intenzivno govore o principu teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nepovredivosti granica, a da, sa druge strane, nisu spremne da kažu da se presedan dogodio 1999. godine bombardovanjem Jugoslavije bez mandata Saveta bezbednosti UN, dakle suprotno međunarodnom pravu.

Po pitanju proširenja EU, autor ističe da je frustracija u regionu zbog dužine procesa i sporog napretka ka članstvu velika, što potkopava kredibilitet EU. Ocenjujući da EU okleva, dok drugi globalni igrači čine konkretne korake, kao primer navodi izgradnju brze pruge Beograd-Budimpešta, finansiranu kineskim kreditima, koja vreme putovanja između dve prestonice skraćuje sa šest sati na dva sata i četrdeset minuta. Ambasadorka Janković je povodom toga istakla da se radi o potpunoj prekretnici za region. Dodala je da se od Beograda do Novog Sada, drugog po veličini grada u Srbiji, brzim vozom putuje 33 minuta, što znači da bi neko mogao da živi u Novom Sadu, a radi u Beogradu, što do sada nije bilo tako lako izvodljivo. Autor navodi da se EU kritično postavila prema ovom projektu, zbog kineskog učešća, i sa tim u vezi prenosi komentar ambasadarke Janković da bi, umesto kritika, EU trebalo da podrži slične projekte koji značajno poboljšavaju mobilnost i povezanost u regionu, poput projekta brze pruge Beograd–Niš, za koju je EU obezbedila investicioni grant u iznosu od 600 miliona evra. U tekstu se podseća da Srbija sa Kinom i Rusijom ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, koje EU nema, ali da Srbija i dalje 60% spoljnotrgovinske razmene ostvaruje sa EU, kao i da preko 500 nemačkih kompanija posluje u Srbiji. Ambasadorka Janković je naglasila da je Nemačka jedan od najvažnijih partnera Republike Srbije, kako u ekonomskom, tako i u političkom smislu, dok je Srbija za Nemačku važan partner na Zapadnom Balkanu, kao najveća zemlja regiona, koja privlači više od 60% investicija.

Na kraju članka, autor se osvrće na geopolitički položaj Zapadnog Balkana, navodeći da se region nalazi zarobljen između EU, koja obećava perspektivu članstva ali je ne isporučuje, i drugih geopolitičkih igrača, koji privlače region konkretnim projektima. Ambasadorka Janković je u vezi sa time rekla da smatramo da bi u ovoj geopolitičkoj situaciji Evropska unija trebalo da iskoristi momentum i da primi region Zapadnog Balkana u članstvo. Ukazala je da je proces predug i prespor i da stanovništvo u celom regionu gubi nadu u članstvo u EU, dok drugi akteri veoma aktivno deluju na ZB. Istakla je i da stanovništvo regiona nije spremno da čeka još 30 godina da bi se ta perspektiva ostvarila. Naravno, svesni smo da kandidati moraju da sprovedu reforme i obave svoj deo posla i veoma cenimo napore nemačke vlade, a naročito saveznog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula, da se u integraciji Zapadnog Balkana u EU postignu konkretni rezultati.

U vezi sa pitanjem rešavanja statusa Kosova i Metohije na putu ka članstvu u EU, ambasadorka Janković je istakla da smo spremni da dođemo do kompromisa i postignemo održivo rešenje, koje doprinosi trajnom miru i stabilnosti u regionu, ali da nismo spremni da priznamo nezavisnost naše južne pokrajine Kosova i Metohije.