Старовић: Србија сидро стабилности
Он је, у серијалу разговора Агреман о спољној политици Србије, предочио да се у протеклих 10 година много пута апеловало на државу да преиспита тај свој курс и да није тајна да се званичном Београду "спочитавало и са Истока и са Запада".
Ови плодови које смо убрали у протеклих годину дана, управо у години пандемије, јесу нешто што ће нас додатно учврстити на том курсу, нагласио је Старовић, алудирајући на такозвану "вакциналну дипломатију".
Према његовим речима, Србија је остварила завидан ниво предвидивости у вођењу спољне политике, док је међународни партнери сматрају приницпијелним партнером.
Без такве предвидивости, не бисмо били сидро стабилности у овом делу Европе, истакао је Старовић и поновио да тежња ка чланству у Европској унији представља спољнополитички приоритет Србије.
Указујући да је судбина Србије и других држава региона у великој мери одређена географским положајем, он је подсетио да смо "ми у срцу европског континента".
Наша економија је тесно повезана са европском, истакао је Старовић и оценио да се чланство Србије у ЕУ сматра правом које јој припада, уважавајући околности и критеријуме које би требало испунити.
Kако је констатовао, нико није наиван да не примећује низ проблема, који се односе на замор од проширења међу чланицама ЕУ или замор од приступања који постоји у Србији.
Наше је опредељење да останемо на том курсу, потврдио је Старовић и нагласио да је Србија међу првим земљама кандидатима која је прихватила нову методологију проширења, уверена да се први кластери могу отворити већ ове године.
Говорећи о односима са Руском Федерацијом, он је истакао да су можда на највишем нивоу у периоду модерне државности Србије и да таква сарадња, иако са дубоким и чврстим темељима у историјском пријатељству, "никада није имала такву надградњу као данас".
Руска подршка нам је чврст ослонац у Уједињеним нацијама (УН) и другим мултилатералним организацијама, објаснио је Старовић и подсетио на вето Москве у Савету безбедности УН 2015. године на резолуцију Велике Британије којом би цео српски народ био проглашен геноцидним.
Према његовом тумачењу, није нетачно Србију означити као изложбени салон за потенцијале које Kина жели да прикаже ЕУ, али када се саберу сви аранжмани, инвестиције или уговори које Србија има са том земљом, они достижу 10 милијарди долара, што није мало.
Партнери са Запада критикују превелики утицај Kине, али они који то спочитавају имају обим економске сарадње који далеко превазилази оно што је у Србији реализовано, приметио је Старовић и одбацио било какве "малигне" тврдње да је Србија у замци дуга.
Он сматра да је Србија миљама далеко од било какве замке дуга, јер је цео наш јавни дуг, са подршком привреди због пандемије прошле и ове године, испод 60 одсто БДП.
Инвестиције и аранжмани са Пекингом су здрави и не угрожавају економију земље, истакао је Старовић и напоменуо да ниједан од аранжмана не подразумева концесије, као у неким суседним земљама, које имају проблем са задуживањем код Kине.
С друге стране, он истиче да је нужна и неопходна изградња партерских, квалитетних и чврстих односа Београда и Вашингтона, будући да ниједан спољнополитички циљ не можемо остварити без сарадње са Сједињеним Америчким Државама.
Рука Београда за такву сарадњу је све време пружена, поручио је Старовић и нагласио да је Београд задовољан проактивним наступом новог амбасадора Марка Ђурића, који је за кратко време успео да подигне присуство Србије у кључним институцијама у Вашингтону.
Истовремено, Србија цени напоре специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака и верује у његову добру намеру, рекао је Старовић, али није сигуран да ли је европски изасланик добио на располагање све механизме потребне да би тај процес привео крају.
Он понавља став Београда да није могуће закључење било каквог новог споразума са Приштином док не буду испуњене обавезе из већ постигнутих договора, а пре свега формирана Заједнице српских општина.
Kада је Приштина суочена са тим да испуни своје обавезе, искуство нас учи да онда на терену отвара нове проблеме, одговорио је Старовић, упитан да ли очекује да премијер Kосова Аљбин Kурти у односе са Београдом уведе принцип реципроцитета.
На питање да ли се одлука Србије да земљама у региону подели одређене количине вакцина против корона вируса може називати ширењем "меке моћи", он је узвратио да не би говорио у тим категоријама, јер је главна мотивација била хуманитарна ситуација.
Вакцине спасавају животе и ако смо у могућности да помогнемо, то јесу искораци и део шире стратегије наступа Србије, објаснио је Старовић.
Није то мека моћ, већ део сарадње која се материјализује кроз иницијативу „мини шенгена“, а он почива на идеји да Балкан припада балканским народима, закључио је Старовић.
Извор: ФоНет