Старовић: Снажне везе Србије са државама афричког континета

Старовић је, гостујући на Телевизији „Хепи“, рекао да је министар Селаковић јуче у својству специјалног изасланика председника Србије, присуствовао инаугурацији председника Анголе, значајној манифестацији која је окупила велики број државника пре свега са афричког континента.

Осим присуства на инаугурације, Старовић је навео да је то била прилика да се министар Селаковић састане и са председницима Намибије, Зимбабвеа и Гвинеје Бисао, као и са бројним председницима и потпредседницима влада и министрима иностраних послова.

„Многи говоре да је Африка континент будућности када се погледају стопе раста. Верујемо да Африка није само континент будућности већ и континент садашњости“, рекао је Старовић и подсетио на две велике афричке турнеје министра Селаковића у последњих годину дана.

Према његовим речима, Србија у дипломатској мрежи има чак 14 амбасада на афричком континенту и ту мрежу ће ширити, док све остале државе пристекле из бише СФРЈ у збиру имају четири амбасаде.

Старовић је нагласио да постоје снажне везе Србије са државама афричког континета и да су то земље које у значајној већини нису нарушиле територијални интегритет Србије и не признају једнострано проглашену независност "Косова".

„То је нешто што не можемо узети здраво за готово, пријатељства се морају неговати, морају да се размењују посете и као надоградња свега долази економска сарадња која се повећава из године у годину“, рекао је Старовић.

Државни секретар у МСП је навео да се константно ради на кампањи отпризнавања која је отпочета крајем 2017. године, када је Суринам одлучио да повуче раније донету одлуку о признању једнострано проглашене независности KиМ.

„Након Суринама, у наредне мање од три године имали смо укупно 18 држава које су повукле признање једнострано проглашене независности KиМ, закључно са почетком септембра 2020. године, када је снагу ступио тзв. мораторијум у складу са Вашингтонским споразумом, где смо се ми обавезали да ћемо привремено суспендовани ту кампању, а приштинска администрација да ће обуставити своју кампању за пријем у различите међународне организације. Мораторијум је истекао, били смо вољни да се продужи, у Приштини добре воље за тако нешто није било“, рекао је Старовић.

Kако је навео, овог пролећа су се привремене приштинске институције одлучиле да дефинитивно прекрше мораторијум подношењем захтева за чланство у Савету Европе и од тог момента мораторијум више није на снази.

„Настављамо кампању за отпризнавање и у овом кратком року, за свега неколико месеци, поред тих 18 претходних отпризнања, успели смо да исходујемо још седам нових“, рекао је Старовић.

Kако је нагласио, више од 100 држава од укупно 193 државе чланице УН у потпуности поштују територијални интегритет Србије, а мање од 90 држава је признало једностано проглашену независност "Косова".

Старовић је рекао да морамо много да радимо да учврстимо позиције пет држава чланица ЕУ које нису признале једнострано проглашену независност "Косова".
Према његовим речима, и у Приштини су свесни да не могу да стекну пуноправно чланство у УН и зато њихов фокус представља жеља за чланство у НАТО и ЕУ.

„Докле имамо ових пет држава ЕУ, од које су четири чланице НАТО, које не признају једнострано проглашену независност KиМ, њима тај циљ свакако измиче“, казао је Старовић.