Обраћање ППВ и МСП Дачића на 22. Београдском економском форуму

Још једном ми је изузетна част да могу да вас поздравим на отварању Београдског економског форума, који је за 22 године откако се одржава, постао незаобилазно место за разговор о нашој економској и развојној будућности. Драго ми је што ћемо и на крају ове године имати прилику да чујемо најеминентније експерте и њихова гледања на главне проблеме са којима се суочава Србија као део европског и глобалног економског простора, а нарочито – њихова мишљења о будућим кретањима и на који начин Србија треба да се постави према тој будућности.

Влада која је отворена за сугестије и за мишљење стручњака има много више шанси да донесе добре одлуке и зато смо данас овде премијерка и ја и друге наше колеге, које ће учествовати на овом Форуму. Ово је влада која доноси добре одлуке за Србију и за наше грађане.

Као министар спољних послова имам обавезу да вас обавестим о неколико најважнијих праваца наше спољне политике у овом тренутку, зато што увек морамо да имамо у виду да је овај сегмент изузетно важан за наш свакодневни живот, за нашу економију, а нарочито за наш будући развој. Србија је изузетно повезана са светом, у сваком погледу и то морамо да сматрамо за наш важан квалитет и вредност наше политике која као коначни циљ има заштиту наших примарних државних и националних интереса и у исто време стални раст наше економије и животног стандарда наших грађана.

Као чврсто интегрисана у европске и светске политичке, економске и технолошке токове, Србија паметно користи све позитивне стране интеграција, али у исто време не може да остане имуна на проблеме који муче данашњи свет. Снабдевање енергентима, раст цена хране, раст инфлације, мањи раст од првобитно пројектованог – сви имамо исте бриге, и ми у Србији и било ко други у Европи, без обзира да ли је неко мање или више развијен.

Ми нисмо изазвали ове проблеме, али ко нас пита, они су дошли и на наша врата и ми морамо да их решавамо. Управо то, како решавамо ове проблеме које нисмо изазвали, разликује Србију од многих других у Европи. Исто је било и са нашим одговором на пандемију Ковида-19, који се показао као успешнији од многих других у Европи.

На самом почетку кризе у Украјини, када су наступили велики поремећаји на тржишту, донели смо, као држава, неколико стратешких спољнополитичких одлука, које су и данас актуелне и за које је већ прошло довољно времена да прођу тест да ли су биле добре за нашу државу и наш народ. Као што знате, у свим најважнијим светским форумима, нарочито у Уједињеним нацијама, поновили смо своју подршку суверенитету и територијалном интегритету Украјине. У исто време, водећи рачуна само о интересима Србије, нисмо увели санкције Русији. То су биле и то су и данас добре одлуке за Србију – најбоље могуће у оваквим околностима.

Из тих одлука проистичу конкретне последице на наш свакодневни живот, а оне су такве да Србија и наши грађани ниједног дана нису били без пуног снабдевања, нарочито храном и енергентима. Пред нашим радњама и бензинским пумпама ниједног дана није било редова и несташица. Наша индустрија, укључујући и све стране компаније које су инвестирале у Србији имају стабилно снабдевање гасом и свим материјалима који су неопходни за производњу. Наша пољопривреда је на време обавила све своје послове.

Ово је урађено уз огроман напор, уз прецизно планирање и располагање ресурсима, а пре свега због тога што се држимо наших принципа у међународним односима и што пред собом, као главни приоритет видимо добробит Србије, а други нека воде рачуна о себи.

Ми се надамо што бржем постизању мира у Украјини, не само због тога што нам је тешко да будемо сведоци сукоба два нама веома блиска народа. Желимо мир зато што Србији не треба никаква нестабилност, ни у нашем региону, ни у Европи, треба нам мирно и стабилно окружење, јер само у њему можемо да искажемо свој пуни потенцијал и да стално подижемо све наше економске и развојне параметре.

Нажалост, било би неозбиљно када бисмо у наше планове ставили да ће све преко ноћи да се врати у нормалу и да ћемо изаћи из кризног периода за један дан. Искуство из само протеклих осам или десет година, говори нам да се свет, а нарочито Европа креће из једне кризе у другу, да се оне надовезују и да постају природно стање. Тако је било са мигрантима пре седам и осам година, са пандемијом вируса Корона, тако је и данас.

Макроекономски показатељи нас упозоравају да ће наредна  2023. година у сваком смислу бити још изазовнија година, и да ће се ЕУ, која је свима нама у региону водећи економски и политички партнер, суочити са падом економске активности. Посматрано кроз призму досадашњих искустава, ЕУ је у кризним ситуацијама окренута себи и својим чланицама, не придајући довољан значај ефектима таквих криза на ситуацију у нашем региону. Зато сматрамо да је, поготово у светлу дешавања у Украјини, крајње време за конкретније кораке у политици проширења. Потребне су нам испружене обе руке ЕУ које би показале да Европска унија заиста жели наш допринос у уједињавању Европе.

Ми имамо потенцијале да се суочавамо са глобалним кризама, то смо и показали. Наша економија, а пре свега наше јавне финансије су стабилне и отпорне на ударе споља, то нам даје простор да интервенишемо где год је потребно – на пример у помоћ привреди, њеним угроженим гранама, а нарочито нашим грађанима – незапосленима, пензионерима и младима.

Промишљена и одговорна фискална и економска политика која је вођена у последњих десет година, омогућила нам је да у протеклом периоду привучемо убедљиво највише директних страних инвестиција у региону. Генеришемо раст у рударству, прерађивачкој индустрији, области информационо-комуникационих технологија и многим другим секторима.

Српска привреда није имуна на преливање кризе, али смо ове године успели да у највећој мери ублажимо економске ефекте продубљених геополитичких тензија. Упркос очекиваном паду инвестиционих активности у овој години (глобално и регионално) прилив страних директних инвестиција у Србији се од средине априла вратио на ниво који је бележио пре избијања сукоба у Украјини. Током прва три квартала ниво директних инвестиција достигао је 3 милијарде евра, а позитивни трендови настављени су и током октобра и новембра.

Не желимо никакву нову кризу, треба нам мирно и стабилно окружење, као што сам рекао. Али ако се таква криза појави, спремни смо и за њу, имамо чиме да одговоримо и да, пре свега, заштитимо наше грађане од било какве неизвесности. То је, наравно, наша политика отворености и принципијелности на међународној сцени, то је и наш напор да очувамо и унапредимо односе са свима који доприносе нашем развоју. Србија има пријатеље и партнере на свим странама света, они поштују то што водимо рачуна најпре о себи и о нашим интересима, а у исто време тражимо да се поштују међународна правила и у политици и у економији.

Ова политика је показала своју снагу и виталност у веома тешким моментима тако да ћемо наставити да је примењујемо и убудуће. Надам се да ћемо и овде, на овом Форуму добити корисне и пријатељске сугестије како да будемо још ефикаснији у реализацији наших приоритета, јер подршка нам је потребна, нарочито од вас који својим радом и репутацијом чините овај Форум важним.

Хвала вам још једном и желим успешан рад 22. Београдског економског форума!

Фото: Танјуг