Државни секретар Старовић учествовао на Дубровник форуму

Старовић је оценио да су државе западног Балкана, током пандемије вируса Ковид-19, насупрот очивању многих, показале много виши степен солидарности, него што је то било на другим деловима континента. Он је истакао да је Србија била успешна у набавци вакцина од самог старта, па је из тог разлога могла и желела да помогне и својим комшијама у региону, те је од почетка процеса вакцинације почела да донира вакцине својим суседима, који у том тренутку нису имали ниједну вакцину.

Према његовим речима, до сада је Србија донирала око 250.000 доза вакцина државама у региону, али и шире, а у циљу даље солидарности и заједничке борбе против пандемије, отворила је и своје границе за грађане региона и омогућила бесплатну вакцинацију у градовима широм Србије.

„Скоро 200.000 наших комшија је дошло и вакцинисало се у Србији“, рекао је Старовић и додао да је то између осталог допринело процесу помирења, док је слика Србије из деведетих нестала у једном дану, јер су људи препознали колико се Србија променила и шта је све уређено у последњих неколико година.

„У програм вакцинације били су укључени и мигранти у Србији, а сада се припрема једна велика количина вакцина која ће бити донирана државама у Африци, које се тренутно налазе у тешкој ситуацији“, нагласио је државни секретар.

Говорећи о проширењу ЕУ на земље западног Балкана, државни секретар је указао да су пред Србију на њеном путу евроинтеграција постављени тешки задаци, од којих она не бежи, већ управо супротно, свесна је да сваки резултат који буде постигнут, биће у циљу бољег живота грађана Србије.

Истако је да и поред тога што процес придруживања садржи и политички аспект, да све стране у том процесу морају бити искрене, и да се решења морају тражити у заједничкој сарадњи ЕУ и држава западног Балкана, како не би долазило то тога да одређена билатерална питања доведу до блокаде држава у том процесу. Старовић је као пример навео случај Северне Македоније, истакавши да се блокада те државе преноси на све земље западног Балкана.

Током свог излагања, Старовић је навео да и поред тога што се све државе региона суочавају са проблемом „одлива мозгова“, Србија тренутно може да се похвали да је у ситуацији да више високообразованих људи долази у Србију, него што из ње одлази. Са друге стране, указао је државни секретар, проблем који је у Србији доминантан јесте одлазак људи са знањем посебних заната – зидари, водоинсталатери, медицинске сестре итд. 

„Једино решење за тај проблем јесте – економско јачање“, истакао је Старовић.

На крају, Старовић је нагласио да се већина проблема са којима се данас суочавају државе западног Балкана могу решити регионалном и економском сарадњом, и као добар пример тога навео иницијативу „мини шенген“, оценивши да то није замена за европске интеграције, већ њена допуна. Он је додао да је позив отворен за цели западни Балкан да приступи тој иницијативи и најавио да ће ускоро доћи и до промене њеног назива, како не би изазивала одређене полемике у том смислу.

Државни секретар Старовић, на маргинама Дубровник форума, састао се са државним секретаром у Министарству за спољне послове и трговину Мађарске Тамашом Варгом, и том приликом саговорници су разменили погледе о спољно-политичким темама, пандемији, миграцијама и процесу евроинтеграција.

Такође, Старовић је током боравка у Дубровнику обишао и цркву Светог Благовјештења и просторије Српске православне црквене општине Дубровник и том приликом сусрео се са протојерејем-ставрофором Стеваном Ковачевићем и јерејем Мирославом Бошковићем.

Након посете Српској православној црквеној општини, државни секретар се састао са председником Вијећа српске националне мањине Дубровачко-неретванске жупаније и града Дубровника Милорадом Вукановићем и замеником председника ВСНМ Дубровачко-неретванске жупаније Данијелом Вуковић.