Ђурић: Уместо “балканизације” - сарадња

“Управо смо завршили веома успешан круг дијалога у оквиру Балканске мировне иницијативе, која добија на замаху и, верујем, ствара нову парадигму сарадње у овом регионалном контексту. Није ништа ново ако кажем да је наш регион Балкан познат по термину “балканизација” и морам да признам да понекад пожелим да, у овој ери теорија завере, сва та “балканизација” заправо треба да буде нека врста завере свих нас да преузмемо сваки форум у свету бројем учесника и бројем тема које увек са собом доносимо”, рекао је Ђурић.

Међутим, шеф српске дипломатије указао је и да дубоко верује да “балканизацију” треба заменити сарадњом.

“И зато верујем да је стварање нових конкретних, опипљивих пројеката који ће отворити оно што је преко потребно, а то је слобода кретања робе, капитала, људи и услуга, нешто што је наша дужност. То је од суштинског значаја за опстанак и просперитет сваке наше појединачне поносне нације”, нагласио је Ђурић.

Говорећи о значају сарадње, министар се осврнуо и на актуелне међународне околности.

“У том контексту, имајући у виду чињеницу да се суочавамо и са глобалном, до сада невиђеном кризом са непосредним последицама, на пример у енергетској сфери, сматрамо да је успостављање механизама сарадње у области енергије и дељења ресурса, изградња нових гасовода, стварање механизама за исказивање солидарности у ванредним околностима у ери у којој видимо да су многе велике европске економије дошле у ризик да немају приступ довољним количинама горива - од изузетне важности”, оценио је Ђурић.

Према његовим речима, много је речено и о теми која се односи на “одлив мозгова” у региону, додајући да је једини начин да се одлив мозгова заустави да се створи оптимизам у погледу будућности региона.

“Идентитет је важан, територија је важна, све наше државности и нације су веома важне, али нећемо моћи да задржимо ништа од тога ако не створимо оптимизам за будуће генерације. И томе смо посвећени у сваком могућем смислу”, закључио је Ђурић.

Говорећи о процесу приступања Европској унији, шеф српске дипломатије нагласио је да се ове недеље усваја и до десет нових закона, јер желимо да технички завршимо све што се од нас захтева за приступање ЕУ у што краћем року.

“Нисам претерано оптимистичан у погледу темпа механизма доношења одлука по том питању, јер сви знамо да је то текућа расправа. Али верујем да је иницијатива коју су у жижу јавности ставили председник Александар Вучић и премијер Еди Рама, о омогућавању региону да уђе у заједничко тржиште и у суштини и у Шенгенску зону, нешто што не би коштало европске пореске обвезнике ништа, повећало би безбедност ширег региона и у суштини ублажило шовинистичке, односно у негативном смислу националистичке агенде”, истакао је Ђурић.

Стога, нагласио је, снажно подржавамо приступ који би нам омогућио да коначно направимо неке конкретне помаке.

“Дете које је рођено у време када је донета Солунска декларација већ је годинама бирач. И гласаће против свих нас и за ко зна какве екстремне опције ако не будемо у стању да понудимо нешто опипљиво”, рекао је министар Марко Ђурић.