Ђурић: Бећировић да остави БиХ на миру и у миру

Данашњи етнонационалистички трактат Дениса Бећировића само потврђује тезе о постојању плана да се по сваку цену дестабилизује регион, а наша држава и српски народ уведу у сукобe. 

На помирљив тон председника Србије Александра Вучића Бећировић одговара новом салвом личних увреда и неистина, пуних мржње на рачун Србије. 

Председник Александар Вучић данас је разобличио и раскринкао мотиве оних који воде специјалне пропагандне операције против Србије и побуде оних политичара који желе слабљење и маргинализацију Србије као регионалног фактора.

Бећировић је у паници зато што је раскринкан и зато што је свестан да већ јако дуго знамо какве су му праве намере, и да њега не боле ни бошњачке жртве, нити било чије жртве и патње, већ да жели да обнављањем сукоба на Балкану искористи садашњу нестабилност у свету како би наудио Србији и српском народу.    

Немајући никакву одговорност према индивидуалним судбинама и људским животима, како бошњачког, тако и друга два конститутивна народа у Босни и Херцеговини, Бећировић жели нове сукобе и нова страдања, али нико неће упасти у замке које поставља. 

За Бећировића је Сребреница правна чињеница, али не и људска трагедија, јер он је човек који не оплакује већ злоупотребљава жртве, а оно што Бећировић назива правном чињеницом, није правна чињеница за већи део човечанства, и то је недавно изјашњавање у Генералној скупштини УН јасно показало.

Господин Бећировић треба да остави Србију на миру, јер овде ни њему ни његовим екстремистичким истомишљеницима нико не мисли зло, али пре свега треба да остави Босну и Херцеговину на миру, или је боље рећи у миру, јер нико осим њега и групе неодговорних политичара из Сарајева не прети тој земљи. 

Циничан закључак данашње ратнохушкачке изјаве Дениса Бећировића да Србија и Босна и Херцеговина треба да граде добре односе јесте врхунац лицемерја, јер управо су он и идеологија мржње коју заступа главне препреке добрим и складним односима двеју држава. 

Специјалне паралелне везе које Србија има са Републиком Српском нису у супротности са Дејтонским споразумом нити Уставом Босне и Херцеговине, и од њих корист има или може да има читава Босна и Херцеговина, јер економски развој Републике Српске доприноси и укупним економским резултатима Босне и Херцеговине. 

Од Бећировића, као човека чији је политички кредо "да комшији цркне крава", не може се, међутим, очекивати разумевање за елементарну економску логику, нити за било какву логику, јер мржња блокира његову моћ расуђивања. 

Измаштани великосрпски пројекат је постао Бећировићев политички рефрен, јер он својим гласачима не може да понуди ништа друго осим мржње и страхова, али и он и његова политика су један велики и давно превазиђени анахронизам, баук из мрачне прошлости, и надамо се да ће разум превагнути и да ће носиоци таквих политичких тенденција бити скрајнути и пензионисани. 

Колико је заслепљујућа Бећировићева мржња према Републици Српској потврђује и његово најблаже речено неумесно поређење ентитета Босне и Херцеговине и Војводине, као аутономне покрајине Србије. Он не схвата, или се прави да не схвата, да Србија није настала мировним споразумом, а да Босна и Херцеговина јесте, и да је управо Дејтонски споразум дефинисао како та држава треба да функционише и утемељио Републику Српску као ентитет српског народа. 

Србија неће бити нема поводом бедних покушаја да буде понижена и гажена, али неће ни изаћи у сусрет Бећировићу тако што ће постати саучесник у његовим настојањима да дестабилизује регион. Србија ће својом одговорношћу и уздржаношћу наставити да ради у интересу својих грађана, које год националности они били, да гради и да се развија, на сопствену корист, али и на корист читавог региона. 

Надамо се да ће у Сарајеву на власт у будућности доћи нека одговорнија политичка елита, са којом ћемо моћи да сарађујемо у обостраном интересу, а да ће Бећировић и сви други који од Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини настоје да направе мањину и грађане другог реда бити политички кажњени због неодговорности и идеологије мржње.