Selaković pred Odborom za EU nemačkog Bundestaga

Selaković je ukazao da je pitanje KiM, tema od najvećeg značaja, ne samo za Srbiju, već i za očuvanje mira i stabilnosti čitavog regiona.

„Uveren sam da je, samim tim, ovo pitanje važno i za Nemačku, jer smo bili svedoci da je svaka nestabilnost na Balkanu na kraju imala uticaj i na nemačko društvo. To je pitanje iznalaženja trajnog i održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije“, rekao je Selaković.

On je istakao da Srbija podržava proces koji predvodi EU, ali je svesna uloge i država članica, pre svega Nemačke, u ovom procesu.

„Zato nam je potrebno vaše razumevanje i podrška. Srbija ostaje posvećena dijalogu između Beograda i Prištine posredstvom EU“, podvukao je on.

Selaković je napomenuo da je u tom procesu problem nedostatak poverenja, te da Srbija insistira da ono što se u okviru dijaloga sa Prištinom dogovori - mora striktno i bez izuzetka biti i sprovedeno, podsećajući da je Beograd do sada učinio mnogo, dok 2.874 dana Priština odbija da primeni deo koji se tiče osnivanja Zajednice srpskih opština.

„To je obaveza Prištine na čijoj implementaciji će naša strana insistirati, pre svega jer želimo bolji i bezbedniji život za Srbe na prostoru KiM“, podvukao je Selaković.

Ukazao je da Srbija nastoji da očuva i svoje, pravoslavno kulturno nasleđe na prostoru KiM, koje je, ističe, od nemerljivog značaja za čitavo hrišćanstvo.

„Zato nas zabrinjavaju i sve brojnije aktivnosti koje sinhronizovano i otvoreno sprovode vlasti u Prištini i Tirani na realizaciji ideje o 'velikoj Albaniji', što je pretnja ne samo za Srbiju, već i za stabilnost čitavog regiona“, upozorio je šef srpske diplomatije i dodao da Srbija zato očekuje snažno i nedvosmisleno delovanje partnera na suzbijanju takvih ambicija.

„Neophodno je da svi zajedno shvatimo ozbiljnost i dugoročnost pretnje kojoj je naš region izložen od strane promotera projekta 'velike Albanije'“, naglasio je Selaković.

On je naveo da je Beograd spreman da nastavi dijalog sa Prištinom u dobroj veri, a da rezultat dijaloga treba da bude kompromisno, održivo rešenje, prihvatljivo za obe strane i u interesu svih - i Srba i Albanaca.

„Ipak, to ne može da podrazumeva da Srbija u ovom procesu izgubi sve i da se saglasi sa potpunim zanemarivanjem svojih državnih interesa“, podvukao je on.

Selaković je istakao da Srbija veoma ceni podršku koju Nemačka u kontinuitetu pruža politici proširenja EU i značaj koji ona pridaje regionu Zapadnog Balkana, i razume princip „strogo, ali pošteno“, kojeg se nemačka pridržava.

„Punopravno članstvo u EU je jedno od ključnih spoljno-političkih prioriteta i strateški cilj svih vlada Srbije u proteklih 20 godina, uključujući i aktuelnu. Svesni smo da je put ka članstvu dug, zahtevan i praćen brojnim izazovima sa različitih strana", dodao je on i podsetio da je Srbija prihvatila novu metodologiju.

Na pitanja mnogih zbog čega Srbija želi da postane članica EU, u vremenu kada i sama Unija prolazi kroz period različitih kriza, odgovor je, kaže, u tome što Srbija vrednosno pripada toj grupi zemalja i evropskoj zajednici naroda.

Selaković je ukazao i da je EU privredni i ekonomski partner Srbije broj jedan, jer najviše izvozimo u EU, a još više uvozimo iz nje, najviše investicija dolazi iz EU, veliki broj studenata školujemo u EU...

„Zato je naš stav jasan, želimo punopravno članstvo u Uniji i potrebna nam je vaša pomoć kako bismo okončali i ubrzali proces pristupanja”, naglasio je on.

On je dodao da je Srbija na evropskom i zbog transformacione moći pregovaračkog procesa pristupanja, jer želi da omogući bolji život za građane.

Selaković je izneo ekonomske uspehe vlade, ističući da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, kada bude objavljen prvi kvartalni pregled za ovu godinu.

Takav rezultat, dodaje, je ostvaren zahvaljujući brzom otvaranju naše privrede posle prvog talasa pandemije, kao i reformskim merama koje je preduzela Vlada Srbije od 2014. godine.

Srbija je, podvukao je Selaković, spona i važan deo koridora između zapadne Evrope i Istanbula, te je s tim u vezi podsetio da je završena prva deonica autoputa od Sofije do granice sa Srbijom, a da bi deo koji nedostaje sa bugarske strane, trebalo da bude izgrađen do kraja ove godine.

Kada je reč o vladavini prava, Selaković je naglasio da je Srbija prethodnih godina učinila mnogo, navodeći usvajanje predloga ustavnih amandmana, koji je prosleđen parlamentu na dalju proceduru, što je deo procesa ustavnih promena na koje se naša zemlja obavezala u procesu pristupanja EU.

Što se slobode medija tiče, Selaković je ukazao da je u Srbiji sloboda medija zagarantovana Ustavom i zakonskom regulativom koja je u potpunosti usklađena sa standardima EU, te da naša zemlja bezrezervno podržava slobodu medija i u potpunosti je saglasna sa ocenom da je ona temelj svakog demokratskog društva.

I u toj oblasti, podvlači, nisu izostali rezultati, podsećajući da je 2019. usvojena nova Medijska strategija, a Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije usvojen krajem prošle godine.

„Osnovana je i Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, kao i Radna grupa za praćenje sprovođenja Akcionog plana za medijsku strategiju. Povučeni su iz procedure svi zahtevi za pokretanje sudskog postupka protiv medija ili novinara. Povučene su i sve krivične prijave protiv predstavnika medija. Republički javni tužilac je izdala uputstvo za javne tužioce, koje nalaže hitnu akciju u slučajevima kojima su obuhvaćeni novinari. Instrukcija nalaže i sankcije u slučaju pretnje, nasilja ili ugrožavanja bezbednosti novinara i medijskih radnika po hitnom postupku“, kazao je on.

Izvor: Tanjug