Селаковић пред Одбором за ЕУ немачког Бундестага

Селаковић је указао да је питање KиМ, тема од највећег значаја, не само за Србију, већ и за очување мира и стабилности читавог региона.

„Уверен сам да је, самим тим, ово питање важно и за Немачку, јер смо били сведоци да је свака нестабилност на Балкану на крају имала утицај и на немачко друштво. То је питање изналажења трајног и одрживог решења за питање Kосова и Метохије“, рекао је Селаковић.

Он је истакао да Србија подржава процес који предводи ЕУ, али је свесна улоге и држава чланица, пре свега Немачке, у овом процесу.

„Зато нам је потребно ваше разумевање и подршка. Србија остаје посвећена дијалогу између Београда и Приштине посредством ЕУ“, подвукао је он.

Селаковић је напоменуо да је у том процесу проблем недостатак поверења, те да Србија инсистира да оно што се у оквиру дијалога са Приштином договори - мора стриктно и без изузетка бити и спроведено, подсећајући да је Београд до сада учинио много, док 2.874 дана Приштина одбија да примени део који се тиче оснивања Заједнице српских општина.

„То је обавеза Приштине на чијој имплементацији ће наша страна инсистирати, пре свега јер желимо бољи и безбеднији живот за Србе на простору KиМ“, подвукао је Селаковић.

Указао је да Србија настоји да очува и своје, православно културно наслеђе на простору KиМ, које је, истиче, од немерљивог значаја за читаво хришћанство.

„Зато нас забрињавају и све бројније активности које синхронизовано и отворено спроводе власти у Приштини и Тирани на реализацији идеје о 'великој Албанији', што је претња не само за Србију, већ и за стабилност читавог региона“, упозорио је шеф српске дипломатије и додао да Србија зато очекује снажно и недвосмислено деловање партнера на сузбијању таквих амбиција.

„Неопходно је да сви заједно схватимо озбиљност и дугорочност претње којој је наш регион изложен од стране промотера пројекта 'велике Албаније'“, нагласио је Селаковић.

Он је навео да је Београд спреман да настави дијалог са Приштином у доброј вери, а да резултат дијалога треба да буде компромисно, одрживо решење, прихватљиво за обе стране и у интересу свих - и Срба и Албанаца.

„Ипак, то не може да подразумева да Србија у овом процесу изгуби све и да се сагласи са потпуним занемаривањем својих државних интереса“, подвукао је он.

Селаковић је истакао да Србија веома цени подршку коју Немачка у континуитету пружа политици проширења ЕУ и значај који она придаје региону Западног Балкана, и разуме принцип „строго, али поштено“, којег се немачка придржава.

„Пуноправно чланство у ЕУ је једно од кључних спољно-политичких приоритета и стратешки циљ свих влада Србије у протеклих 20 година, укључујући и актуелну. Свесни смо да је пут ка чланству дуг, захтеван и праћен бројним изазовима са различитих страна", додао је он и подсетио да је Србија прихватила нову методологију.

На питања многих због чега Србија жели да постане чланица ЕУ, у времену када и сама Унија пролази кроз период различитих криза, одговор је, каже, у томе што Србија вредносно припада тој групи земаља и европској заједници народа.

Селаковић је указао и да је ЕУ привредни и економски партнер Србије број један, јер највише извозимо у ЕУ, а још више увозимо из ње, највише инвестиција долази из ЕУ, велики број студената школујемо у ЕУ...

„Зато је наш став јасан, желимо пуноправно чланство у Унији и потребна нам је ваша помоћ како бисмо окончали и убрзали процес приступања”, нагласио је он.

Он је додао да је Србија на европском и због трансформационе моћи преговарачког процеса приступања, јер жели да омогући бољи живот за грађане.

Селаковић је изнео економске успехе владе, истичући да је Србија по привредном расту прва у Европи, што ће бити формално потврђено крајем марта, када буде објављен први квартални преглед за ову годину.

Такав резултат, додаје, је остварен захваљујући брзом отварању наше привреде после првог таласа пандемије, као и реформским мерама које је предузела Влада Србије од 2014. године.

Србија је, подвукао је Селаковић, спона и важан део коридора између западне Европе и Истанбула, те је с тим у вези подсетио да је завршена прва деоница аутопута од Софије до границе са Србијом, а да би део који недостаје са бугарске стране, требало да буде изграђен до краја ове године.

Kада је реч о владавини права, Селаковић је нагласио да је Србија претходних година учинила много, наводећи усвајање предлога уставних амандмана, који је прослеђен парламенту на даљу процедуру, што је део процеса уставних промена на које се наша земља обавезала у процесу приступања ЕУ.

Што се слободе медија тиче, Селаковић је указао да је у Србији слобода медија загарантована Уставом и законском регулативом која је у потпуности усклађена са стандардима ЕУ, те да наша земља безрезервно подржава слободу медија и у потпуности је сагласна са оценом да је она темељ сваког демократског друштва.

И у тој области, подвлачи, нису изостали резултати, подсећајући да је 2019. усвојена нова Медијска стратегија, а Акциони план за спровођење Медијске стратегије усвојен крајем прошле године.

„Основана је и Радна група за безбедност и заштиту новинара, као и Радна група за праћење спровођења Акционог плана за медијску стратегију. Повучени су из процедуре сви захтеви за покретање судског поступка против медија или новинара. Повучене су и све кривичне пријаве против представника медија. Републички јавни тужилац је издала упутство за јавне тужиоце, које налаже хитну акцију у случајевима којима су обухваћени новинари. Инструкција налаже и санкције у случају претње, насиља или угрожавања безбедности новинара и медијских радника по хитном поступку“, казао је он.

Извор: Танјуг