Selaković: Čemu nas uči Sretenje

Nacionalni praznici na simboličkom nivou opisuju karakter jednog naroda. U tom smislu je naš Dan državnosti višestruko važan i narativan praznik. Na Sretenje su 1804. godine naši preci učinili odlučujući korak u pravcu zbacivanja turskog jarma, a onda i 1835. na isti dan doneli svoj prvi Ustav. Za samo tri decenije, Srbija je od pogranične provincije Otomanskog carstva postala faktički samostalna država, i to država na najmodernijim i najnaprednijim ustavno-pravnim osnovama. Teško je danas, kada nam je naša državnost podrazumevana tekovina, da shvatimo kako su se naši preci vekovima osećali bez države i da pojmimo snagu njihove čežnje za slobodom i samostalnošću. Makar na ovaj veliki praznik, prisećajući se svih onih koji su svoje živote položili za Srbiju, moramo da se setimo da brojem mali, ali delima veliki narodi, poput našeg, svoju slobodu i samostalnost neprestano moraju da potvrđuju i da se za njih svakoga dana bore.

Nacionalno pitanje

Sretenje u fokus stavlja i naše centralno nacionalno pitanje, a to je pitanje Kosova i Metohije. Ako pokušamo da rekonstruišemo šta je moglo biti etičko težište ustaničkog pokreta 1804. godine, jedini moguć odgovor je da je to sećanje na našu srednjovekovnu državnost i Kosovsku bitku kao prelomni trenutak naše istorije. Novovekovna ideja srpske državnosti je, osim što je zasnovana na osećanju da Srbima pripada ravnopravno mesto među nacijama toga vremena, bila utemeljena i na bogatom sistemu vrednosti koji je vekovima negovala Srpska pravoslavna crkva, ali i narodna kultura. Nisu se Karađorđevi ustanici digli na ustanak protiv jedne imperije verujući samo u svoje ratničke veštine i snagu svog oružja - njihova džebana bila je pre svega moralna. Snagom i verom u pobedu napajali su se sa kosovskog izvora, rešeni da obnove ono što je na Kosovu izgubljeno. Zahvaljujući svojoj crkvi i svojoj istoriji, koliko god ona poetizovana bila i zaodenuta u ruho legende, Srbi su bili kadri da udare temelje svoje nove države zato što su imali na čemu da grade. Stoga je i danas važno da gledajući u budućnost, u ono što želimo da postanemo, ni trenutka iz vida ne izgubimo svoju prošlost, jer nemamo ni boljih ni čvršćih temelja od pradedovskih.

Slobodoljublje

Srpska revolucija je, da upotrebim Rankeov termin, u širem smislu period u kojem su Srbi prošli veliki istorijski, iako ne dugotrajan, put od početka nacionalnog oslobođenja do političke i ustavno-pravne konsolidacije države. Zato ovaj praznik u sebi prepliće dva velika srpska nacionalna principa, a to su slobodoljublje i težnja ka pravu i pravdi. Te vrednosti naš narod kontinuirano baštini u poslednja dva veka.

Takođe, i u ključnim ličnostima toga vremena, Karađorđu i Milošu Obrenoviću, personifikovane su dve državotvorne koncepcije. Prva je borbenost i spremnost da se za državu bije oružjem, a druga je otelotvorena u Milošu, političko-diplomatska. Oba ta principa su se smenjivala kroz naredna dva veka naše istorije, a pretezao je onaj za koji su nas opredeljivale okolnosti i državničko rasuđivanje. I jedan i drugi princip su legitimne državotvorne opcije, ali danas, posle niza velikih nacionalnih pogibija i stradanja u borbi za državu, baštinimo, pre svega, ovaj Milošev princip, jer Srbija za svoje mesto u Evropi i svetu u ova vremena mora da se bori mudrošću, strpljenjem i strateškim planiranjem.

Svetionik Srbima

Važno je da naglasim da Dan državnosti nije samo srpski praznik. Jeste revolucija s početka 19. veka bila srpska, ali je država koja je nastala pripadala svima onima koji su za nju bili spremni i voljni da se bore i da je grade. Pogledajmo samo Sretenjski ustav, koji je u sebi sabrao najnaprednije političke i pravne ideje toga vremena. U odredbama kojima su regulisana ljudska prava u tom ustavu bilo je toliko toga naprednog i modernog, da se čini kao da su prepisane iz francuske Deklaracije o pravima čoveka i građanina. Kosmopolitski i građanski duh Sretenjskog ustava do danas su sastavni deo našeg ne samo pravnog sistema već i nacionalnog bića. Srbija je istovremeno i nacionalna država, svetionik Srbima gde god da oni žive, ali i uspešna i napredna građanska država, u kojoj svako, bez obzira na naciju i veru, može da gradi svoj dom i ravnopravno traga za srećom.

Na kraju, podsetio bih da Sretenjski ustav konstituiše i srpsku zastavu i grb, jer ustavotvorci su bili svesni da bez tih obeležja nema ni države. Zato bih voleo da se među našim građanima ustali običaj da na ovaj veliki dan, kada imamo višestruke razloge da budemo ponosni, ističu srpske trobojke. Srbija nije poklonjena, za nju su se naši preci borili i ginuli, i danas na nju moramo da budemo ponosni, da je volimo i da se za nju borimo snagom volje, odanošću i istrajnošću dostojnom naših velikih predaka, svesni da time gradimo kuću za našu decu.