Ljubljana: Autorski tekst otpravnika poslova Ambasade Republike Srbije Markovića za „Delo“

Pod naslovom „Srbija i Slovenija, priča koja traje“, Marković je ispričao priču o bliskim vezama Srbije i Slovenije, posebno u oblasti kulture i privrede.

SRBIJA I SLOVENIJA, PRIČA KOJA TRAJE

Kada sam pošao na diplomatsku službu u Sloveniju, činilo mi se da ne idem u inostranstvo, jer su veze srpskog i slovenačkog naroda bile i ostale toliko bliske da sam bez razmišljanja mogao da navedem tri slovenačka umetnika koji su nedavno gostovali u Srbiji, kao i nekoliko festivala slovenačkih filmova, fotografije i slično u Srbiji.

Kada sam, međutim, došao, video sam da mnogo toga treba uraditi, jer su trideset godina života u istorijskim okolnostima koje za Srbiju i Sloveniju nisu bile iste, učinile da razlike postanu vidljivije od sličnosti. Pomalo je to kao sa srpskim i slovenačkim jezikom: slični su ali daleko od toga da su isti. Postoje reči kao što su „branje“ ili „grad“ koje u našim jezicima imaju bitno drugačije značenje. Grad je kod nas, recimo, naseljeno mesto, a nikad tvrđava. U Sloveniji se „branje“ odnosi na knjige, dok u srpskom jeziku podrazumeva ubiranje recimo malina.

Ovakve reči zovu „lažnim prijateljima“ u sličnim jezicima. Ne smemo dozvoliti da nas one zavedu, kao što ne smemo dopustiti da lažni prijatelji postanu vodiči u bilateralnim odnosima dve zemlje.
Slovenački i srpski narod imaju dovoljno pravih prijatelja. Pre svega, to su kultura i privreda.

Od kada je od 2021. na mandatu ovaj kolektiv Ambasade Republike Srbije, upravo na kulturu stavljen je akcenat. Već 2022. godine ustanovljena je manifestacija Mesec srpske kulture u Sloveniji koju je od početka osmislio i vodio prvi savetnik Ambasade Srbije, poznati srpski pisac Aleksandar Gatalica. Do sada su održana tri Meseca srpske kulture u Sloveniji i predstavljena dvadeset dva vrhunska kulturna događaja slovenačkoj publici. Od koncerata proslavljenog virtuoza Stefana Milenkovića u Auditorijumu u Portorožu 2022. godine, velike retrospektivne izložbe Nadežde Petrović u Galeriji „Božidar Jakac“ u Kostanjevici na Krki, koja je bila kulturni događaj 2023. godine, do nastupa Nacionalnog ansambla „Kolo“ u Cankarjevom domu i velike izložbe na Galusovom nabrežju „Ivo Andrić i Slovenija, neskončna ljubezen“ koji su obeležili 2024. godinu.

Kultura je zajedno sa privredom postala promoter Srbije, pokazujući da se različiti pogledi Srbije i Slovenije mogu prevazići istim temperamentom i istim stremljenjima koje dele srpski i slovenački narod. Da se oko svega ne slažemo, neću kriti, a nije ni potrebno. Slovenija je jedna od prvih zemalja koja je priznala nezavisnost južne srpske pokrajine, čemu se Srbija i dalje snažno protivi, ali Slovenija je među onim zemljama Evropske unije koja najusrdnije podupire Srbiju u njenim pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

U ovoj dihotomiji treba sagledati ukupne bilateralne odnose dve zemlje. Kako je više puta kazao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić: ne moramo se slagati oko svih stvari, ali moramo živeti jedni sa drugima i činiti sve na dobrobit naših naroda. Ono što neposredno i vidljivo doprinosi dobrobiti dva naroda jeste privreda. Pre nego što saopštim podatke o našoj privrednoj saradnji, da kažem da sam nedavno u srpskoj i slovenačkoj štampi pročitao podatak koji mi je već bio poznat, a to je da je Slovenija u prošloj godini odobrila 5.000 radnih dozvola za radnike iz Srbije. Naslov članka u srpskoj štampi je ono što možda treba istaći: „Kao u Švajcarskoj, samo bliže i pristupačnije“.

Nova radna mesta su dobra vest za svakog čoveka. Jer čovek postaje čovekom kada nađe posao i počne da zarađuje za sebe i svoju porodicu. Borba za nova radna mesta vodi se i u Srbiji već više od deceniju i ova borba je rezultirala rekordno niskom stopom nezaposlenosti. Slovenija je zemlja koja veoma često otvara radna mesta u Srbiji, od severa do juga naše zemlje.

Ana, [25.7.2024. 16:12]
Srbija je među tri vodeće investicione destinacije, gledano iz ugla slovenačkog kapitala. Srbija je u periodu 2010-2023 privukla 1,33 milijarde evra investicija iz Slovenije što predstavlja skoro petinu ukupnih slovenačkih investicija u inostranstvu. Gledano, pak, iz ugla srpskog kapitala, Slovenija se u 2023. godini nalazi na visokoj sedmoj poziciji najvećih stranih investitora u Srbiji.

Ili da se kaže jednostavnije, tako da u jednom novinskom članku lakše sagledamo ukupnu privrednu istoriju u poslednjoj deceniji. Robna razmena Slovenije i Srbije je tokom protekle decenije (2013-2023) povećana za 108,3%, a izvoz Srbije u Sloveniju je porastao oko 2 puta. Ovo su podaci na koje smo ponosni. A ovaj ponos delimo sa našim slovenačkim partnerima i investitorima.

Ili možda da sve još više približimo perspektivi čoveka. Prema podacima iz marta 2024. godine, slovenački kapital u Srbiji zapošljava više od 10.000 radnika. To je preko deset hiljada porodica koje imaju jedno, a često i dva sigurna primanja (jer supružnici neretko rade u istim firmama) koja poreklo imaju u slovenačkom kapitalu u Srbiji.

Ali, hajdemo da još malo izoštrimo sliku. Brojke govore mnogo, ali često ne otkrivaju ljudske sudbine. Grad Paraćin u centralnoj Srbiji bio je mesto na sredokraći važnih puteva u Srbiji. Decenijama se u Jugoslaviji oslanjao na čuvenu Srpsku fabriku stakla, koja je bila simbol industrijskog napretka još u XIX veku u Srbiji.

Ali onda su teške godine tokom devete decenije prošlog veka učinile da proizvodnja u ovoj fabrici praktično zamre i grad Paraćin poprimi sumorno lice. Bilo je sve tako dok proizvodnju nije oživela saradnja sa slovenačkim partnerom staklarom Hrastnik, koja se meri milionima evra. U maju ove 2024. godine je u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu puštena prva probna proizvodnja ambalažnog stakla iz nove peći, čime se u Srbiji ponovo aktivira staklarska industrija i sopstvena proizvodnja ambalažnog stakla visokog kvaliteta.

Ali, da li milioni evra mogu da opišu osmeh na licu jednog radnika koji ponovo vidi proces proizvodnje stakla?!

Ovaj primer rečito govori o tome koliko se Srbija užurbano menja. Ovo više nije razvoj, već „kvantni skok“, kako je ovaj napredak opisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 
Lice Srbije menja se naočigled svih njenih stanovnika danas: izgradnjom brzih pruga i saobraćajnica, organizovanjem prve Svetske izložbe u Srbiji EXPO 2027, regionalnim povezivanjem kakvo je Otvoreni Balkan, obnavljanjem najvažnijih muzeja i pozorišta.

Srbija je danas zemlja na koju se računa, na koju se oslanja i čiji glas se čuje.

Nije svima zbog ovoga u regionu milo. Svesni smo da nisu zbog toga krivi ljudi, koji, recimo, u ulozi novinara često krivo i tendenciozno predstavljaju Srbiju i u slovenačkoj štampi. Svesni smo da je zbog toga kriva turbulentna novija istorija, koja je Srbiji nametnula ulogu „pretećeg“ suseda na Balkanu. Ako nešto Srbija nastoji da promeni u svojoj svakodnevnoj politici, onda je to ova kriva slika.

Srbija se danas razvija samo na svoju dobrobit, ne ugrožavajući nikoga. Od razvoja Srbije niko u regionu ne može imati štetu, već jedino korist. Srbija je najglasnija kada treba organizovati upotrebu jedne nalepnice za putarinu u svim zemljama zapadnog Balkana. Kada do kraja 2024. bude završena brza pruga Beograd-Subotica i kada se do mađarske granice bude stizalo za malo više od sata, svim stanovnicima istočnog Banata u Rumuniji više će se isplatiti da putuju za Budimpeštu preko Beograda, nego direktnim linijama svojih železnica.

Ovo rečito pokazuje kako napredak jedne zemlje povlači dobrobit i za susede. Srbija je danas zemlja koja poštuje i ceni svoje susede.

Isto to Srbija očekuje i od svojih suseda.

Za naše nacionalne interese borimo se svim snagama, svesni da i jedan osmeh onog livca stakla u Paraćinu pravi razliku između uspešne i neuspešne politike.

Ana, [25.7.2024. 16:12]
Šta nas očekuje sutra, želim da se upitam na kraju ovog autorskog članka? Niko ne može da sve-vidi budućnost, ali ta budućnost pripada pre svega sadašnjosti. Od onoga što radimo danas zavisiće kako će izgledati naše zajedničko sutra. Nije na diplomati da ocenjuje domete i ciljeve politike zemlje iz koje dolazi i u koju dolazi, već da svoju zemlju predstavi na najbolji način.

Ipak, diplomata ima važan zadatak da doslovno prevede namere svoje zemlje sa svog maternjeg jezika na jezik domaćina. Setimo se zato „lažnih prijatelja“ sa početka ovog teksta. Hajdemo da na kraju progovorimo o „pravim jezičkim prijateljima“. Reči „sloboda“ na srpskom i „svoboda“ na slovenačkom jeziku praktično su iste. Isto važi za reči „pravda“, „mir“, „pravičnost“ i mnoge druge.

Držimo se ovih zajedničkih reči i nikada nećemo pogrešiti u našim budućim bilateralnim odnosima.

https://www.delo.si/mnenja/gostujoce-pero/gostujoce-pero-srbija-in-slov…