Љубљана: Ауторски текст отправника послова Амбасаде Републике Србије Марковића за „Дело“

Под насловом „Србија и Словенија, прича која траје“, Марковић је испричао причу о блиским везама Србије и Словеније, посебно у области културе и привреде.

СРБИЈА И СЛОВЕНИЈА, ПРИЧА КОЈА ТРАЈЕ

Када сам пошао на дипломатску службу у Словенију, чинило ми се да не идем у иностранство, јер су везе српског и словеначког народа биле и остале толико блиске да сам без размишљања могао да наведем три словеначка уметника који су недавно гостовали у Србији, као и неколико фестивала словеначких филмова, фотографије и слично у Србији.

Када сам, међутим, дошао, видео сам да много тога треба урадити, јер су тридесет година живота у историјским околностима које за Србију и Словенију нису биле исте, учиниле да разлике постану видљивије од сличности. Помало је то као са српским и словеначким језиком: слични су али далеко од тога да су исти. Постоје речи као што су „брање“ или „град“ које у нашим језицима имају битно другачије значење. Град је код нас, рецимо, насељено место, а никад тврђава. У Словенији се „брање“ односи на књиге, док у српском језику подразумева убирање рецимо малина.

Овакве речи зову „лажним пријатељима“ у сличним језицима. Не смемо дозволити да нас оне заведу, као што не смемо допустити да лажни пријатељи постану водичи у билатералним односима две земље.
Словеначки и српски народ имају довољно правих пријатеља. Пре свега, то су култура и привреда.

Од када је од 2021. на мандату овај колектив Амбасаде Републике Србије, управо на културу стављен је акценат. Већ 2022. године установљена је манифестација Месец српске културе у Словенији коју је од почетка осмислио и водио први саветник Амбасаде Србије, познати српски писац Александар Гаталица. До сада су одржана три Месеца српске културе у Словенији и представљена двадесет два врхунска културна догађаја словеначкој публици. Од концерата прослављеног виртуоза Стефана Миленковића у Аудиторијуму у Порторожу 2022. године, велике ретроспективне изложбе Надежде Петровић у Галерији „Божидар Јакац“ у Костањевици на Крки, која је била културни догађај 2023. године, до наступа Националног ансамбла „Колo“ у Цанкарјевом дому и велике изложбе на Галусовом набрежју „Иво Андрић и Словенија, нескончна љубезен“ који су обележили 2024. годину.

Култура је заједно са привредом постала промотер Србије, показујући да се различити погледи Србије и Словеније могу превазићи истим темпераментом и истим стремљењима које деле српски и словеначки народ. Да се око свега не слажемо, нећу крити, а није ни потребно. Словенија је једна од првих земаља која је признала независност јужне српске покрајине, чему се Србија и даље снажно противи, али Словенија је међу оним земљама Европске уније која најусрдније подупире Србију у њеним приступним преговорима са Европском унијом.

У овој дихотомији треба сагледати укупне билатералне односе две земље. Како је више пута казао председник Србије, Александар Вучић: не морамо се слагати око свих ствари, али морамо живети једни са другима и чинити све на добробит наших народа. Оно што непосредно и видљиво доприноси добробити два народа јесте привреда. Пре него што саопштим податке о нашој привредној сарадњи, да кажем да сам недавно у српској и словеначкој штампи прочитао податак који ми је већ био познат, а то је да је Словенија у прошлој години одобрила 5.000 радних дозвола за раднике из Србије. Наслов чланка у српској штампи је оно што можда треба истаћи: „Као у Швајцарској, само ближе и приступачније“.

Нова радна места су добра вест за сваког човека. Јер човек постаје човеком када нађе посао и почне да зарађује за себе и своју породицу. Борба за нова радна места води се и у Србији већ више од деценију и ова борба је резултирала рекордно ниском стопом незапослености. Словенија је земља која веома често отвара радна места у Србији, од севера до југа наше земље.

Ana, [25.7.2024. 16:12]
Србија је међу три водеће инвестиционе дестинације, гледано из угла словеначког капитала. Србија је у периоду 2010-2023 привукла 1,33 милијарде евра инвестиција из Словеније што представља скоро петину укупних словеначких инвестиција у иностранству. Гледано, пак, из угла српског капитала, Словенија се у 2023. години налази на високој седмој позицији највећих страних инвеститора у Србији.

Или да се каже једноставније, тако да у једном новинском чланку лакше сагледамо укупну привредну историју у последњој деценији. Робна размена Словеније и Србије је током протекле деценије (2013-2023) повећана за 108,3%, а извоз Србије у Словенију је порастао око 2 пута. Ово су подаци на које смо поносни. А овај понос делимо са нашим словеначким партнерима и инвеститорима.

Или можда да све још више приближимо перспективи човека. Према подацима из марта 2024. године, словеначки капитал у Србији запошљава више од 10.000 радника. То је преко десет хиљада породица које имају једно, а често и два сигурна примања (јер супружници неретко раде у истим фирмама) која порекло имају у словеначком капиталу у Србији.

Али, хајдемо да још мало изоштримо слику. Бројке говоре много, али често не откривају људске судбине. Град Параћин у централној Србији био је место на средокраћи важних путева у Србији. Деценијама се у Југославији ослањао на чувену Српску фабрику стакла, која је била симбол индустријског напретка још у XIX веку у Србији.

Али онда су тешке године током девете деценије прошлог века учиниле да производња у овој фабрици практично замре и град Параћин поприми суморно лице. Било је све тако док производњу није оживела сарадња са словеначким партнером стакларом Храстник, која се мери милионима евра. У мају ове 2024. године је у Српској фабрици стакла у Параћину пуштена прва пробна производња амбалажног стакла из нове пећи, чиме се у Србији поново активира стакларска индустрија и сопствена производња амбалажног стакла високог квалитета.

Али, да ли милиони евра могу да опишу осмех на лицу једног радника који поново види процес производње стакла?!

Овај пример речито говори о томе колико се Србија ужурбано мења. Ово више није развој, већ „квантни скок“, како је овај напредак описао председник Србије Александар Вучић. 
Лице Србије мења се наочиглед свих њених становника данас: изградњом брзих пруга и саобраћајница, организовањем прве Светске изложбе у Србији EXPO 2027, регионалним повезивањем какво је Отворени Балкан, обнављањем најважнијих музеја и позоришта.

Србија је данас земља на коју се рачуна, на коју се ослања и чији глас се чује.

Није свима због овога у региону мило. Свесни смо да нису због тога криви људи, који, рецимо, у улози новинара често криво и тенденциозно представљају Србију и у словеначкој штампи. Свесни смо да је због тога крива турбулентна новија историја, која је Србији наметнула улогу „претећег“ суседа на Балкану. Ако нешто Србија настоји да промени у својој свакодневној политици, онда је то ова крива слика.

Србија се данас развија само на своју добробит, не угрожавајући никога. Од развоја Србије нико у региону не може имати штету, већ једино корист. Србија је најгласнија када треба организовати употребу једне налепнице за путарину у свим земљама западног Балкана. Када до краја 2024. буде завршена брза пруга Београд-Суботица и када се до мађарске границе буде стизало за мало више од сата, свим становницима источног Баната у Румунији више ће се исплатити да путују за Будимпешту преко Београда, него директним линијама својих железница.

Ово речито показује како напредак једне земље повлачи добробит и за суседе. Србија је данас земља која поштује и цени своје суседе.

Исто то Србија очекује и од својих суседа.

За наше националне интересе боримо се свим снагама, свесни да и један осмех оног ливца стакла у Параћину прави разлику између успешне и неуспешне политике.

Ana, [25.7.2024. 16:12]
Шта нас очекује сутра, желим да се упитам на крају овог ауторског чланка? Нико не може да све-види будућност, али та будућност припада пре свега садашњости. Од онога што радимо данас зависиће како ће изгледати наше заједничко сутра. Није на дипломати да оцењује домете и циљеве политике земље из које долази и у коју долази, већ да своју земљу представи на најбољи начин.

Ипак, дипломата има важан задатак да дословно преведе намере своје земље са свог матерњег језика на језик домаћина. Сетимо се зато „лажних пријатеља“ са почетка овог текста. Хајдемо да на крају проговоримо о „правим језичким пријатељима“. Речи „слобода“ на српском и „свобода“ на словеначком језику практично су исте. Исто важи за речи „правда“, „мир“, „правичност“ и многе друге.

Држимо се ових заједничких речи и никада нећемо погрешити у нашим будућим билатералним односима.

https://www.delo.si/mnenja/gostujoce-pero/gostujoce-pero-srbija-in-slov…