Starović: Veoma važno stanovište EU da je Zapadni Balkan od geopolitičkog značaja

Svakako, ističe Starović, to ne umanjuje sve obaveze koje Srbija ima na planu sprovođenja reformi, ali ukazuje da ukoliko nema političke volje, "uvek se može naći neka Bugarska" da u potpunosti blokira otvaranje poglavlja sa Severnom Makedonijom, ili se u slučaju Srbije "može naći neka Hrvatska" koja će se baviti tom vrstom uslovljavanja.

Sa druge strane, kada politička volja za proširenjem postoji, sam proces pristupanja može biti mnogo brži i efikasniji, rekao je Starović i to ilustrovao primerima proširenja iz 2004, 2007 i 2013. godine.

„U svakom slučaju, naše strateško opredeljenje jeste da nastavimo put ka punopravnom članstvu u EU i to je nedvosmisleni interes Srbije. Smatramo to i svojim istorijskim pravom kao demokratske države evropskog kontinenta. Mi ćemo učiniti sve što je na nama kada govorimo o planu reformi koje intenzivno sprovodimo, ali čini mi se da je u mnogo većoj meri lopta u dvorištu EU i zato raduju ovakve vesti da i u Briselu postoji svest da je pitanje Zapadnog Balkana od geopolitičkog značaja“, rekao je Starović za RTS.

Prema njegovim rečima, iz Hrvatske postoji čitav niz veoma negativnih poruka, ne samo na nivou retorike već i konkretnih poteza koje mogu da se vide u Zagrebu i ističe, kako je ocenio, najproblematičniju poslednju izjava hrvatskog predsednika Milanovića, gde je objašnjavao kako bi proces uslovljavanja Srbije u narednom periodu od strane Hrvatske mogao da izgleda.

Starović kaže da je Milanović rekao da, ukoliko Srbija želi da u narednih 15 godina postane punopravna članica EU, u tom slučaju kompletno državno rukovodstvo moralo bi da potraži neku drugu domovinu.

„To zvuči jezivo iz njegovih usta. Po poslednjem popisu u Hrvatskoj, broj Srba i Jugoslovena je za 500.000 manji u odnosu na broj iz popisa iz 1991. Građani Srbije mogu biti u potpunosti spokojni, niko neće građane Srbije proterivati iz njihove domovine, bilo da su Srbi, Hrvati, Bunjevci, Bošnjaci, Mađari, Albanci, Romi, a svakako to neće činiti predsednik nama susedne Hrvatske“, rekao je Starović.

Državni sekretar rekao je da je Srbija prihvatila novu metodologiju pristupnih pregovora i da veruje da ona pruža mogućnosti da pristupni proces bude daleko brži i efikasniji i da se kroz otvaranje i zatvaranje klastera može ostvariti neka vrsta sektorskog pristupa EU.

Govoreći o poglavlju 31 vezanom za usaglašavanje spoljne politike, Starović je rekao da ono takođe predstavlja obavezu za našu zemlju, ali i da dokle god Srbiji u potpunosti nisu otvorena vrata ka punopravnom članstvu u EU, trudiće se da spoljnu politiku usaglašava sa spoljnom politikom EU, ali ne tako što bi se zamerala tradicionalnim prijateljima.

„Godina iza nas pokazala je da isključivo politika balansa koju vodimo donosi rezultate na duži rok. Da smo se u potpunosti usaglašavali sa tom politikom, uvodili sankcije Ruskoj Federaciji, osuđivali Kinu, sigurno ne bismo bili u poziciji da dobijemo milione doza vakcina pre svih drugih. Nastojaćemo da podižemo usaglašenost sa politikom EU, ali ćemo to činiti na odgovoran i oprezan način“, kaže državni sekretar.

Takođe, Starović je istakao i vesti koje je predsednik Vučić nedavno doneo iz Brisela, odnosno da će iznos sredstava koji su na raspolaganju Srbiji kada se govori o evropskim fondovima, biti gotovo udvostručen, zahvaljujući odobrenom projektu - izgradnji brze pruge od Beograda do granice sa Severnom Makedonijom.

„Na takvim osnovama, mi možemo daleko efikasnije u suštinskom smislu integrišemo Srbiju i region u Evropu“, zaključio je Starović.