Starović: Važno dobiti novi aranžman za snabdevanje gasom iz Rusije

Uoči susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina, Starović je, gostujući na TV Prva, rekao da je važno da već danas bude postignut što veći deo dogovora koji je kompleksan, kako bi se kasnije na nivou kompanija, Srbijagasa i Gaspromeksporta, sve definisalo u komercijalnom ugovoru.

„Danas plaćamo cenu od 270 dolara na 1.000 kubnih metara gasa koji kupujemo iz Rusije, to je cena koja je definisana takozvanom naftnom formulom. Vidimo da su cene danas na tržištu daleko veće, prevazilaze 1.000 dolara po istoj mernoj jedinici, što znači kada imamo u vidu našu planiranu potrošnju koja svake godine raste usled procesa reindustrijalizacije, ali i razvoja sekundarne gasovodne mreže, planirane količine su tri milijarde kubnih metara godišnje“, rekao je Starović.

Prema njegovim rečima, to se u novcu kreće u rasponu od oko 800 miliona dolara, koje bismo plaćali po postojećim cenama, do čak više od tri milijarde dolara godišnje, ako gledamo tržišne cene.

„Raspon je ogroman, svaki, jedan dolar na 1.000 kubnih metara, imajući u vidu planiranu potrošnju, značio bi tri miliona dolara godišnje više od onoga danas. Radi se o izuzetno važnim ugovorima, cena je bitna, ali nije jedina stvar koja je bitna, jednako su bitni uslovi takozvane fleksibilnosti koji su nam veoma potrebni“, kaže Starović.

Objasnio je da to znači, da u slučaju potrebe za dodatnim količinama gasa, cena bude ista kao ona planirana, a ne višestruko skuplja.

Na pitanje da li mogu da se očekuju reakcije i kritike sa Zapada ako Srbija dobije gas od Rusije po nižoj ceni, Starović je rekao da nije realno očekivati da cena bude niža u odnosu na postojeću, jer mi nismo direktni uvoznik i dodao da je uvek bilo reakcija, te da se Srbija zalaže za diverzifikaciju i izvora i pravaca snabdevanja.

Na pitanje o navodima da se SAD vraćaju tvrđoj politici na Balkanu i o tome koliko Rusija može tome da se suprotstavi, Starović je rekao da ne bi to posmatrao u kategorijama nekakve konfrontacije, i da je sasvim prirodno i logično da SAD projektuju svoje interese na svim tačkama planete.

Prema njegovim rečima, pojačano interesovanje SAD za region bi u nekim od scenarija moglo biti pozitivno, ako pogledamo pomoć SAD u postizanju Vašingtonskog sporazuma, kome ostaje posvećena i aktuelna američka administracija, baš kao i Srbija.

Povodom odbijanja premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da poštuje Vašingtonski, ali i Brisleski sporazum, Starović je rekao da je to što Kurti radi mesecima unazad bacanje rukavice u lice ne samo zvaničnom Beogradu, nego i briselskim medijatorima i da Kurti otvoreno govori o tome da ih ne zanima ni Briselski, ni Vašingtonski sporazum.

Starović je rekao da je jako važno da konačno dobijemo odgovor od evropskih medijatora da li je Briselski sporazum na snazi ili nije, a na pitanje koje su to države spremne da povuku priznanje tzv. Kosova, naveo je da je Beograd posvećen poštovanju Vašingtonskog sporazuma i da zbog te posvećenosti ne može da govori o broju i imenima država.