Starović: Posetom predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela Beogradu iskazano veliko poštovanje i pažnja prema Srbiji

Starović je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, rekao da više meseci u Briselu i drugim prestocinama država članica EU cirkuliše ideja o formiranja dodatnog krovnog institucionalnog mehanizam koji bi objedinio ne samo članice EU, već i države sa kojima EU ostvaruje saradnju i nekadašnje njene članice poput Velike Britanije.

„Ostaje da se vidi šta će biti konkretna sadržina tog predloga. Postoji visoka doza optimizma. Saglasan sam sa ocenom predsednika Vučića da je to nešto što bi moglo biti izuzetno korisno za Srbiju“, naglasio je Starović i naveo da je predsednik Vučić nagovestio da će predložiti Vladi Srbije da se mi tome priključimo.

Starović je naveo da formiranje tog krovnog institucionalnog mehanizma, kao što je i rekao Mišel, apsolutno nije zamena za pristupanje EU i ne radi se o „čekaonioci za punopravno članstvo“, niti o nekoj alternativi jer bi, kako je objasnio, Srbija i dalje bila u procesu pristupanju, ali bi to ubrzalo naš pristupni proces.

Napominjući da je Srbija do sada otvorila 22 pregovaračka poglavlja od ukupno 35, Starović je rekao da su u ovoj fazi sve države koje su u tim prethodnim krugovima postajale članice imale punu izvesnost u vidu nekog određenog datuma kada bi i postale punopravne članice.

„Nama je neophodno, i o tome se takođe razgovara, veći stepen izvesnosti u samoj završnici pristupnog procesa i određenog datuma. Verujem da ćemo imati priliku da o tome razgovaramo u narednim mesecima“, rekao je Starović.

U tom smislu je naveo značaj samita država članica EU i zapadnog Balkana 23. juna koji u Briselu organizuje francusko predsedavnje posle koga će dosta toga biti poznato, kao i posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu polovinom juna, uoči tog samita.

„Verujem da će se na stolu naći mnogo stvari koje su važne za nas i da ćemo dobiti veću doza izvesnosti da znamo možemo li i na koji način postati punopravna članica“, rekao je Starović.

Povodom današnje sednice Komiteta ministara Saveta Evrope u Torinu, Starović je naveo da Italija, koja trentuno predsedava tom komitetu, nije uvrstila aplikaciju predstavnika proivremenih institucija samouprave u Prištini u nacrt dnevnog reda današnje sendice.

„To nažalost ne znači da se ne može desiti da na samom početku sednice, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, neka od država članica predloži da se ta tema ipak uvrsti u dnevni red. Zbog toga postoji visoka doza budnosti, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković je u Torinu, prisustvovaće sednici Komiteta ministara i učinićemo sve u našoj moći da zaštitimo vitalne državne i nacionalne interese Srbije“, poručio je Starović.

Objašnjavajući procedure u Savetu Evrope, Starović je rekao da čak i ukoliko bi se desilo da u nekom momentu, pa i danas, Komitet ministara Saveta Evrope dvotrećinskom većinom pokrene pristupnu proceduru za privremene institucije samouprave iz Prištine, taj proces je izuzetno zahtevan, komplikovan i dugo traje.

„Komitet ministara to prebacuje dalje u nadležnost Parpamentarne skupštine Saveta Evrope, tamo je potrebna takođe dvotrećinska većina, PS SE prebacuje trima nadležnim komitetima koji potom o tome raspravljaju, sve se vraća opet na PSSE, zahteva se dvotrećinska većina i u konačnom koraku opet dolazi na Komitet ministar SE“, rekao je Starović.

Prema njegovim rečima, to sve ne može tehnički da traje manje od godinu, a vrlo verovatno je da može trajati mnogo, mnogo duže od toga.

„U svakom slučaju, sledi nam sledi jedna veoma ozbiljna, teška i dugotrajna diplomatska i politička borba“, naveo je Starović koji je govorio i o tome da Beograd treba međunarodnim partnerima da ukazuje na to da privremene institucije samouprave u Prištini povlače jednostrane poteze i krše Briselski i Vašingtonski sporazum.