Starović: Intenzivira se rad na realizaciji inicijative „Otvoreni Balkan“

Povodom održavanja sastanka u Beogradu povodom te incijative, Starović je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, rekao da su planovi jako ambiciozni i da je ideja vodilja da se do početka 2023. u potpunosti uklone granični prelazi između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

„Ne ukidaju se granice, kao što to neko kaže, već je ideja da se ukinu granični prelazi, da se omogući potpuno slobodan protok ljudi, robe i kapitala i usluga, da se formira jednistveno tržište rada, formiraju zajednički programi za privlačenje stranih investicija, jer na taj način zaista možemo da doprinesemo povećanju bogatstva u našem regionu“, naglasio je Starović i dodao da će svi uključeni u tu incijativu imati koristi, a da je ona otvorena za priključenje i drugih partnera iz regiona Zapadnog Balkana.

Prema njegovim rečima, da su granični prelazi dobri za ekonomiju, i Evropska unija bi ih imala.

Starović je naglasio da je dobro što je sinoć na radnoj večeri sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i predstavnicima Alabnije i Severne Makedonije, prisustvovao i predsednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić, imajući u vidu da je jedan od osnovnih kvaliteta inicijative „Otvoreni Balkan“ to što je otvorena za sve na zapadnom Balkanu.

Starović je rekao da Krivokapić izneo svoju zainteresovanost i otvorenost da razgovara o toj incijativi i izrazio očekivanje da će Crna Gora uskoro biti učesnik incijative „Otvoreni Balkan“.

Povodom zvanične posete Krivokapića Beogradu, Starović je naveo da je ona bila izuzetno dobra i uspešna i da ima potencijal da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u odosima Srbije i Crne Gore, koja nam je i te kako bila potrebna.

Starović je rekao da je najbitnije da su svi susreti Krivokapića sa srpskim zvaničnicima protekli u jednoj dobroj i srdačnoj atmosferi.

Kako je naglasio, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić iskazali su zavidan nivo poštovanja prema Krivokapiću, a agenda je bila formirana tako da bude pozitivna, da se tematizuju određena pitanja oko kojih ne postoji neslaganja ili su ona minimalna.

„To je nekakva strategija postepenih odmerenih koraka kako bismo u narednih nekolilko meseci zaista prevazišli sve probleme, krupne političke probleme koji su se nagomilavali godinama unazad. Mislim da je ta strategija dobra.  Ne postoje razlozi zašto odnosi između zvanične Podgorice i zvaničnog Beograda ne bi bili daleko bolji nego što danas jesu“, rekao je Starović i naveo zajedničku istoriju i bliskosti dve države i dva naroda.

Najavljenu zajedničku sednicu vlada Srbije i Crne Gore krajem decembra ove godine ili početkom januara 2022. godine, Starović vidi kao dobru priliku da se okupe svi ministri i da se otvore one teme gde postoji prostor za unapređenje saradnje, od ekonomije pa nadalje.

„To je dobar naredni korak koji se planira kada govorimo o toj normalizaciji odnosa koji su bez suštinskih razloga narušeni u prethodnim godinama između Beograda i Podgorice. Siguran sam da će do te sednice svakao doći, a da će ona dati dobre rezultate“, rekao je Starović.

Na pitanje o situaciji u BiH i raspravi u Savetu bezbednosti UN, Starović kaže da je Rezolucijom SB UN produžen mandat miisije Eufora, koja broji svega nekoliko stotina vojnika.

„Odluka je bila jednoglasna na zasedanju SB UN, ali je mera kompromisa koja je pronađena između država članica SB UN bila to da se u toj rezoluciji ne spominje visoki predstavnik Kristijan Šmit i da na taj način pitanje njegovog punog legitimiteta negde ostane i dalje otvoreno“, rekao je Starović.

Starović je rekao da nisu tačne tvrdnje nekih u zapadnom delu međunarodne zajednice da je suština svih problema u ličnosti srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.
Prema njegovim rečima, ukoliko neko smatra da bi se politička kriza koja postoji mogla rešiti nekom vrstom sankcija, to takođe smatramo pogrešnim rešenjem, jer  Republika Srbija nikada neće podržati bilo kakvu vrstu sankcija, odnosno u njima neće učestvovati.

„To je jasna poruka i našoj javnosti i javnosti pre svega u Republici Srpskoj da nikakvih novih blokada na Drini, kao što smo to nažalost imali 1994. neće biti, što ne znači da mi ne apelujemo na sve da se posvete dijalogu kao jedinom načinu da se prevaziđe postojeća kriza“, rekao je Starović.

Na širem planu, ocenio je Starović, potreban je dijalog između srpskog i bošnjačkog faktora u celini i to je nešto na čemu insistira predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je uputio zvaničan poziv Bakiru Izetbegoviću, kao legitimnom političkom predstavniku bošnjačkog naroda, da poseti Beograd.

„Nažalost, videli smo kakve su reakcije bile veoma oštre, veoma negativne u političkom Sarajevu da je zbog toga Izetbegović, koji je isprva prihvatio taj poziv, na kraju od njega odustao, ali taj poziv je i dalje otvoren. Siguran sam da će predsednik Vučić na tome insistirati  i da će do tog susreta doći ako ne u Beogradu onda negde drugde i da će to biti, takođe, samo jedan u nizu koraka kako bi se taj dijalog između Srba i Bošnjaka uspostavio. On je jako važan za stabinost čitavog Balkana“, rekao je Starović.