Obraćanje PPV i MSP Dačića na Ministarskom savetu OEBS

Dozvolite mi da na početku svog izlaganja izrazim zahvalnost Poljskoj na gostoprimstvu i predsedavanju, a Vama ministre Rau čestitam na organizaciji Ministarskog saveta u Lođu.

Iz godine u godinu, zasedanja Ministarskih saveta se održavaju u sve izazovnijim i kompleksnijim uslovima. Ove godine smo se okupili u teškom momentu za našu Organizaciju, jer se suočavamo sa ratom u Ukrajini, čije posledice menjaju percepciju i pogled na kolektivnu bezbednost. Danas, kada pred sobom imamo sve kompleksnije izazove koji zahtevaju zajedništvo i kada je upravo multilateralizam i udruženo delovanje preduslov svakog, bilo kakvog, kolektivnog uspeha, čini se da nikada nismo bili udaljeniji. Sve ovo ima svoj uticaj i na OEBS kao organizaciju, jer nažalost moram da konstatujem da se uticaj Organizacije urušava zbog nedostatka političke volje i otvorenosti za uključivanje u konstruktivan i suštinski dijalog u rešavanju otvorenih pitanja. OEBS mora da bude platforma otvorena za direktnu komunikaciju svih svojih članica bez obzira na okolnosti, jer u suprotnom stvaramo klimu dubokog nepoverenja, gubimo mogućnost dijaloga i gasimo kanale komunikacije.

Čvrsto rukovodeći se sopstvenim interesima podstičemo podele i grupisanja koje već imaju devastirajuće posledice po svet u celini. U ovom trenutku je od posebne važnosti da sagledamo širu sliku i da svu pažnju usmerimo na povezivanje kroz naše sličnosti umesto utvrđivanja naših razlika. Budućnost ove organizacije i ukupni globalni napredak će uvek zavisiti upravo od naše spremnosti da sarađujemo i pronađemo zajednički jezik.

S obzirom da je Srbija bila predsedavajući OEBS 2015. godine, kao i da sam imao tu čast da predsedavam Ministarskim sastankom u Beogradu potpuno sam svestan izazova sa kojima se suočavamo, ali znam i doprinos koji ova Organizacija može i mora da pruži. Zalažemo se za jačanje i upotrebu širokog spektra mehanizama OEBS. Smatramo da bi trebalo maksimalno iskoristiti postojeće kapacitete i vratiti se izvornim principima. Helsinški završni akt, usvojen pre skoro 50 godina, u vreme ''hladnog rata'', sa svojih deset principa doprineo da svet postane bezbednije mesto. Verujem da bi predstojeće obeležavanje pedesetogodišnjice naše Organizacije bila prilika koju ne bi trebalo propustiti, kako bi utvrdili šta smo sve postigli, ali i kako bi zajedno definisali pravce budućeg razvoja. Posebno je neophodno preispitati sfere i definisati načine kako bi ova Organizacija mogla efikasnije da deluje u vojno-političkoj, ekonomsko-ekološkoj i ljudskoj dimenziji.

Dame i gospodo,

Dešavanja u regionu OEBS imaju svoj uticaj i na region Jugoistočne Evrope, koji je ionako opterećen nagomilanim i godinama zanemarivanim problemima.

Ne mogu a da ne ukažem na posebno zabrinjavajuću bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji. Privremene institucije samouprave Prištine svesno u kontinuitetu sabotiraju napore na pronalasku kompromisnih rešenja, a posebno je zabrinjavajuće što Priština ne odbacuje samo dobru volju i opredeljenost Beograda za dijalog, već ignoriše apele iz Evropske Unije i čitave međunarodne zajednice.

Poslednji u nizu pokazatelja destruktivnog delovanja Prištine bilo je pitanje registarskih tablica, koje je na izgled tehničkog karaktera, a kojim aktuelno rukovodstvo Albanaca sa Kosova i Metohije pokušava da izbegne svoje obaveze, poput formiranja Zajednice srpskih opština, i generalno obesmisli mehanizam dijaloga koji se vodi pod pokroviteljstvom Evropske Unije. Paralelno, Priština nastavlja sa pritiscima na nealbansku i pogotovo srpsku zajednicu sa krajnjim ciljem proterivanja nealbanaca sa teritorije Kosova i Metohije. Pored toga, posebno su alarmantni i degutantni pokušaji Prištine da politizuje rat u Ukrajini i iskoristi trenutnu situaciji za oslikavanje uloge žrtve i ispunjavanje svojih političkih ciljeva. Naglašavam da, sa svoje strane, Srbija ostaje posvećena miru i stabilnosti regiona Zapadnog Balkana, ali da je neophodan pronalazak isključivo kompromisnih rešenja za postojeće probleme.

Dame i gospodo,

Srbija je posvećena unapređenju saradnje i odnosa sa susednim državama sa posebnim fokusom na ekonomsku saradnju i izgradnju bolje zajedničke budućnosti. Kao dobar primer ovog nastojanja, izdvojio bih inicijativu ''Otvoreni Balkan'', kojoj su do sada, pored Srbije, pristupile Albanija i Severna Makedonija. Srbija posvećuje posebnu pažnju regionalnim inicijativama, koje posmatramo kao instrument za približavanje Evropskoj Uniji i punopravnom članstvu kao našem strateškom opredeljenju. Posebno cenimo ulogu i konkretan doprinos mehanizama OEBS u poboljšanju regionalne saradnje. Nastavićemo, da zajedno sa našim susedima, razvijamo konkretne ekonomske i infrastrukturne projekte, imajući u vidu da su dijalog, saradnja i uvažavanje interesnih sfera jedini put za pronalaženje održivih rešenja za sva otvorena pitanja u regionu.

Na kraju, još jednom bih zahvalio Poljskoj na uloženim naporima tokom ove godine. Dozvolite mi, takođe, iskoristim priliku i da našem susedu, S.Makedoniji, poželim mnogo uspeha i ponudim našu punu podršku tokom njihovog predsedavanja 2023. godine.