Nesvrstani - jedan od najvećih multilateralnih skupova

Dolazak na konferenciju u Beograd potvrdilo je više od 100 delegacija, a za sada se zna da će na čelu oko 45 delegacija biti minisitri.

“Primera radi, Savet Evrope ima manje država članica nego što će kod nas biti ministara, što znači da će to biti jedan od najvećih multilateralnih skupova u Evropi ove godine”, ukazao je Selaković.

Ministar dodaje da skup nema primarno političku dimenziju, jer neće biti donete nikakve odkuke, niti usvojene deklaracije, već je to način da svi pokažu da se sa velikom pažnjom i ponosom sećaju Beogradske konferencije 1961. godine.

Tada je, podseća, SFRJ u Beogradu bila domaćin šefovima država i vlada azijskog, afričkog kontinenta, Latinske Amerike, koji su jedinstveno poslali poruku svetu za koje se vrednosti zalažu, ne pristajući da budu činioci i deo tadašnje blokovske podele sveta.

Podseća i da je to bio vrlo zanimljiv istorijski trenutak, nakon kubanske krize, brojnih vojnih intervenija u Aziji, Afirici, ali su, kaže, lideri država osnivača Pokreta smogli snage da pošalju poruku i jednom i drugom bloku i da ukažu na treći put.

Selaković je dodao da je naša država u tri decenije nakon osnivanja itekako imala koristi od toga, to je uticalo na njenu reputaciju, jer je na njenoj teritoriji osnovan takav pokret, i zato je, kaže, i sama SFRJ bila jedan od najvažnijih činilaca na međunarodnoj političkoj sceni.

Šef srpske diplomatije konstatuje da je svet danas drugačiji, koliko god se neko trudio da povlači paralele - SFRJ ne postoji, ali ono što je ostalo isto je Beograd, mesto rođenja Pokreta, koji se i sam u poslednjih nekoliko godina rapidno menja i postaje lokomotiva razvoja Srbije, ali i šire.

“Kada pomente Beograd, uz bivšeg predsednika SFRJ Tita, kod svih nesvrstanih prijatelja nailazite na oduševljenje i osmeh. I to je jedan od razloga zašto veliki broj šefova diplomatije, specijalnih izaslanika i predstavnika država dolaze u Beograd na skup”, rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao i da je skup odlična prilika da sa zemljama koje će biti predstavljene razvijamo privrednu saradnju.

“Nemamo više tako moćne kompanije, da možemo da ih pošaljemo na gradilišta od Iraka do Angole, ali imamo pamet, stručnjake u raznim oblastima, a mnoge zemlje članice traže takvu vrstu saradnje i pomoći od nas, jer nas cene”, rekao je Selaković.

Tu, dodaje, leži veliki potencijal za razvoj privrede, trgovine, u oblasti prosvete, nauke, kulture.. te da bi lično voleo da smognemo dovoljno snage da što više razvijamo odnose sa tim državama.

“To je danas prioritet svake ozbiljne evropske zemlje, a mi imamo dobro i ozbiljno nasleđe saradnje sa afričkim, azijskim, zemljama Latinske Amerike, indopacifičkog potkontinenta… I time treba da se ponosimo, da budemo racionalni i dobru bilateralnu političku saradnju pretačemo u ekonomosku”, rekao je Selaković.

Na pitanje može li Srbija da se vrati na poziciju koju je imala SFRJ i može li ovaj skup tome da doprinese, Selaković kaže da ne bi trebalo da se zanosimo time, jer je bivša Jugoslavija postojala u drugom istorijskom trenutku, prilikom raspada brojala 23 miliona stanovnika, imala izuzetnu ekonomsku moć i snažan politički ugled.

“Imala je rukovodstvo koje je prepoznalo određeni istorijski trenutak, a to je bio taj 1961. godine. Srbija je danas nešto drugo, ali je na dobrom putu, ubrazno se razvija, već drugu godinu je jedna od najbrže rastućih ekonomija Evrope, neko sa kim nesvrstani žele saradnju. Do nas je da na to odgovorimo našom željom za takvom saradnjom”, rekao je Selaković.

Selaković je ukazao da, primera radi, afrički kontinent danas ima 1,3 milijarde ljudi, a da će taj broj kroz 30-ak godina biti udvostručen, izrazivši uverenje da istorijski odnosi zemalja Afrike sa Jugoslavijom, Srbijom neće biti zanemareni, ali da to, koliko će biti vrednovani, zavisi od onoga što mi danas radimo.

“Mi smo itekako zainteresovani da sarađujemo sa prijateljskim državama, među kojima su one koje su nas kada god su mogle pomagale, nisu nas ucenjivale, sa kojima nismo imali otvorenih pitanja”, dodao je Selaković.

Šef srpske diplomatije istakao je i da se ovim skupom pokazuje da mi nismo evropocentrični, kao što nismo bili ni pre 60 godina.

To, kaže, dokazuju i fotografije koje se mogu videti na izložbi u Muzeju afričke umetnosti, a koje pokazuju kako je Beograd živeo 1961. godine - na njima se vide Beograđanke koje plešu sa momica iz Afrike, koji su tada studirali ovde, kao i devojke iz Afrike koje plešu sa beogradskim studentima - pripadnici različitih rasa, a ni “trunčice” rasizma, dok se u ravijenijem delu sveta rasna segregacija videla na svakom koraku.

“To pokazuje koliko je i tada Beograd bio kosmopolitsko mesto, a on je to i danas i zato imamo toliko interesovanje i poštovanje naših prijatelja koji će ovde doći”, rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug