Obraćanje ministra Đurića na sednici SB UN u Njujorku

Velika mi je čast da se danas obratim ovom uvaženom telu u ime Republike Srbije. Koristim ovu priliku da se zahvalim generalnom sekretaru Antoniju Guterešu, kao i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK, gospođi Karolin Zijade, na njihovim stalnim naporima u sprovođenju mandata koji je UNMIK-u poveren Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.

Stav Srbije ostaje jasan i dosledan: snažno podržavamo kontinuirano prisustvo i puno angažovanje UNMIK-a. Posle više od 25 godina, mandat misije još uvek nije ispunjen, a izazovi na terenu postaju sve složeniji iz dana u dan. Uloga UNMIK-a nije samo relevantna – ona je neizostavna.

Dame i gospodo,

Dozvolite mi da iznesem tri ključne tačke koje želim da istaknem u svom današnjem obraćanju:

PRVO – MEĐUNARODNI PRINCIPI MORAJU SE POŠTOVATI JEDNAKO I DOSLEDNO

U godini u kojoj obeležavamo 80. godišnjicu od osnivanja ove najveće svetske organizacije i usvajanja njenog najvažnijeg akta - Povelje Ujedinjenih nacija, verujem da svi moramo da se zapitamo da li smo danas bliže ili dalje od ciljeva koje smo zajednički zacrtali. Često imamo priliku da u ovom zdanju čujemo izjave o potrebi i značaju punog poštovanja Povelje UN, a posebno principa koji garantuju zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država.

Ponosan sam što sam predstavnik države koja je dosledno posvećena poštovanju Povelje UN i njenih temeljnih principa, uključujući neophodnost poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kako svog, tako i svih drugih država članica UN. Stoga je prirodno da očekujemo da ova pravila važe za sve države članice i da se jednako primenjuju na sve, uključujući i Republiku Srbiju.

Verujem da smo danas, hteli to da priznamo ili ne, svi svesni posledica presedana koji je učinjen te 2008. godine jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova. Na vreme smo upozoravali da, kada se jednom principi međunarodnog prava prekrše, pitanje je kako možemo da izađemo iz ovog ”začaranog kruga”. Svaka zemlja, potencijalno, može imati svoje „Kosovo“. I zaista od 2008.godine vidimo sve veći broj situacija u kojima se dovode u pitanje statusi raznih regiona, pokrajina, teritorija suverenih država, članica ove Organizacije, U stvari, posle kosovskog presedana, upravo ovaj Savet bezbednosti je bio preopterećen suočavanjem sa posledicama tog presedana.

DRUGO: SITUACIJA NA TERENU NA KOSOVU I METOHIJI SE POGORŠAVA, A SRBI PLAĆAJU CENU

Imajući u vidu vremensko ograničenje ove sednice, ne mogu nikako da navedem sve jednostrane poteze i etnički motivisane incidente koje je počinio aktuelni vladajući režim na čelu sa Aljbinom Kurtijem. Ali moram da istaknem nekoliko koji ilustruju uznemirujući i opasan obrazac koji se ogleda u rečima samog Aljbina Kurtija: „Srbi moraju da pate i da plate“.

Priština je poslednjih meseci eskalirala svoju kampanju sistematske demontaže srpskih institucija širom Kosova i Metohije. Ovo nisu simbolični gestovi. Imaju direktne, bolne svakodnevne posledice po konkretne ljude. Ukinute su plate, penzije, socijalna pomoć hiljadama srpskih porodica. Osnovna sredstva za opstanak mnogih naših sunarodnika su dovedena u opasnost.

Dana 15. januara ove godine, bili smo svedoci koordinisanih napora Prištine da zatvori srpske institucije u Kosovu Polju, Gračanici, Lipljanu, Velikoj Hoči, Orahovcu i drugim enklavama južno od Ibra. To nije bila samo politička provokacija – bio je to proračunati pokušaj brisanja kolektivnog identiteta Srba u ovim sredinama. Teško je zamisliti da bi iko mogao da smatra da takvi postupci pogoduju dijalogu ili pomirenju.

Samo nekoliko nedelja kasnije, 21. februara, centri za socijalni rad u četiri opštine sa srpskom većinom na severu su nasilno zatvoreni, čime je preko 1.500 ugroženih pojedinaca ostalo bez pristupa osnovnim uslugama. Kako u takvim okolnostima ozbiljno govoriti o normalizaciji ili izgradnji poverenja?

Primeri koje sam naveo nas ponovo vraćaju na pitanje koje postavljamo već dvanaest godina – kada će biti uspostavljena Zajednica srpskih opština, koja je potpisana i dogovorena u okviru dijaloga koji je organizovala EU? Odgovor, kao što je jasno pokazano Kurtijevim postupcima, jeste da u Prištini ne postoji politička volja da ispuni ovu pravno obavezujuću obavezu. Umesto toga, vidimo etno-nacionalističku strategiju izgrađenu sa ciljem izazivanja straha, zastrašivanja i izopštavanja.

Ono čemu svedočimo nije slučajno – to je direktno ispunjenje obećanja samog Aljbina Kurtija. U septembru 2023. godine izjavio je, i opet citiram: „Srbi će morati da pate i da plate“. Te reči nisu puka retorika. Postale su politika. A njihove posledice se odvijaju pred našim očima.

Ista strategija bila je i srž Kurtijeve izborne kampanje uoči izbora održanih 9. februara. Uslovi za učešće Srba bili su sve samo ne slobodni ili pošteni. Bilo bi teško, ako ne i nemoguće, opisati ove izbore kao slobodne i poštene u bilo kom značajnom smislu. Više od mesec dana nisu objavljeni zvanični rezultati lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, navodno zbog softverske greške. Na kraju je jedno poslaničko mesto, koje je s pravom pripadalo srpskom predstavniku, praktično oduzeto. Ovo je učinjeno kroz orkestrirano učešće etničkih Albanaca da glasaju za predstavnika koga je odabrao Kurti, čime je kandidatu omogućeno da pobedi ne kroz podršku srpske zajednice, već pretežno glasovima Albanaca.

Da ovaj paradoks bude još jasniji – kada je prethodnih godina bilo sličnih slučajeva, kada su Srbi navodno glasali za kandidate iz drugih zajednica, takvi izbori su brzo poništeni. Ovakvo igranje sa sistemom glasanja i praksama podriva ne samo demokratski integritet već i poverenje u institucije koje bi trebalo da garantuju pravičnost i zastupljenost svih zajednica.

Već smo ranije videli ovaj isti obrazac koji se jasno odražava u eklatantnom kršenju člana 96. stav 5. tzv. „Ustava Kosova”. Imenovanjem predstavnika u prethodnoj tzv. Vladi Kosova bez ikakve legitimne izborne podrške srpske zajednice, jasno je narušen sam duh člana 96. stav 5. Ova odredba nije bila osmišljena da ispuni etničke kvote na papiru, već je trebalo da garantuje istinsko političko učešće nevećinskih zajednica u prištinskim institucijama. Zakon je bio jasan, ali je stavljen po strani zbog političke koristi.

Kurtijev režim je nedavno pokrenuo široku kampanju progona viđenijih Srba na Kosovu i Metohiji zbog učešća u protestima krajem 2022. godine. To se dešava uprkos pisanim garancijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države dale Beogradu i Srbima na Kosovu i Metohiji u decembru 2022. godine, uz uveravanja da nijedan Srbin neće biti uhapšen ili krivično gonjen zbog učešća u tim demonstracijama.

Naprotiv, 37 Srba je proizvoljno privedeno pod ovim optužbama. Ono čemu smo svedoci je još jedan jasan pokazatelj da je Kurti rešen da sprovede u delo svoje reči da će „Srbi morati da pate i da plate“.

Od dolaska Kurtija na vlast Kosovo i Metohiju je napustilo 20% preostalih Srba. Broj napada na Srbe uvećao za više od 50%. I da ne zaboravimo: više od 200.000 Srba je raseljeno od 1999. godine, a manje od 2% je uspelo da se vrati. Ovo nije samo statistika. Ovo je teška osuda realnosti na terenu — realnosti na koju se suviše često reaguje zaglušujućom tišinom.

Podsetiću, od uspostavljanja međunarodnog prisustva u pokrajini zabeleženo je 9.530 etnički motivisanih incidenata. Samo u izveštajnom periodu dogodila su se 63 takva incidenta — a u 25 slučajeva direktno su umešani pripadnici tzv. kosovske policije.

U četiri takva slučaja napadnuta su deca. Trinaest mladih osoba je privedeno i podvrgnuto fizičkom nasilju. Kakvu poruku šaljemo budućim generacijama? Kakvu budućnost mi to oblikujemo?

U kući Milice Mihajlović, samohrane majke iz Zvečana je izvršena premetačina a njenom sinu su pretili smrću oni koji bi trebalo da sprovode zakon.

Da li je to „nova realnost“ koja se nameće Srbima na Kosovu i Metohiji? Jer kako mi to vidimo, to nije suživot. To je represija.

Dame i gospodo,

Za Srbe, Kosovo i Metohija nije samo 13% naše teritorije. Ono je samo srce toga ko smo mi. Ono je dom naših najsvetijih manastira, sedište naše Crkve i temelj našeg identiteta. Neprihvatljivo je da se patrijarhu Srpske pravoslavne crkve uskraćuje pravo da poseti Pećku patrijaršiju u Evropi 21. veka, uprkos prisustvu više hiljada međunarodnih predstavnika.

Da li je ovo slika moderne, multietničke demokratije u koju Priština želi da svet poveruje? Ili je ovo pažljivo priređena iluzija? Ono što Kurti radi Srbima na Kosovu i Metohiji nije čin brige o građanima. To je ciljani, smišljeni i sistematski etnički revanšizam.

MOJA TREĆA I ZAKLjUČNA TAČKA – DIJALOG OSTAJE JEDINI ODRŽIV PUT NAPRED, ALI MORA DA SE ZASNIVA NA POVERENjU

Slika koju sam vam danas predstavo je tmurna. U ovakvim okolnostima, teško je govoriti o uspostavljanju poverenja, što je, složićete se, preduslov svakog dijaloga, pa i dijaloga između Beograda i Prištine. Verujemo da je u ovom momentu potrebna nova snaga i energija koja će oživeti dijalog, koji već duže vreme nema stvarnog napretka i rezultata. U tom smislu, novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine nema nimalo lak zadatak, ali zato ima našu punu podršku da u ovim teškim okolnostima učini sve što je u njegovoj moći da uspostavi neophodno poverenje između svih strana u procesu. Jedna mudra francuska narodna poslovica kaže: „Mali potoci prave velike reke“. Smatramo da je najbolji put za „oživljavanje“ dijaloga izgradnja preko potrebnog poverenja kroz ekonomsku saradnju i infrastrukturno povezivanje, uz paralelne napore na sprovođenju svih do sada preuzetih obaveza. Uloga Evropske unije, SAD i drugih partnera u periodu pred nama biće ključna i pozivamo na snažniji angažman, kako bi došlo do nastavka dijaloga i pronalaženja kompromisa. Kao i do sada, nastojaćemo da budemo konstruktivan i kredibilan partner u dijalogu, a specijalni predstavnik Evropske unije Peter Sorensen može da računa na punu saradnju Beograda.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Na kraju, ostaje mi samo da ukažem da sve ovo o čemu sam danas govorio mora biti „alarm“ za međunarodnu zajednicu. Kurtijev režim mora biti zaustavljen u njegovoj samoproglašenoj misiji da „Srbi moraju da pate i da plate“.

Ovom prilikom apelujemo na Savet bezbednosti da ozbiljno reaguje kako bi sprečio nepopravljivu štetu po opstanak Srba i drugih nealbanskih zajednica na prostoru Kosova i Metohije, ali i destabilizaciju čitavog regiona.

Uveravam vas da Republika Srbija ostaje jasno opredeljena za izgradnju mira i stabilnosti, kako na Kosovu i Metohiji, tako i u čitavom regionu. Uprkos tome šta neki misle i kako biraju da deluju, uveren sam da dijalog nema alternativu. Verujem da i vi delite moje mišljenje. Srbija će uvek biti na strani dijaloga. Ipak, ne smemo zaboraviti da „DI“ u dijalogu označava učešće DVE strane.

Hvala vam na pažnji.