Đurić: Ponosni smo na dugu istoriju odnosa sa Rumunijom

Zahvalivši na dobrodošlici, Đurić je ukazao da je istorija srpsko-rumunskih odnosa izuzetno duga, te da je Srbija ponosna na 145 godina diplomatskih odnosa sa Rumunijom.

„Mi smo danas dogovorili seriju konkretnih koraka na unapređenju naših bilateralnih odnosa i mapu puta koja će da nam omogućiti i da intenziviramo politički dijalog i da pojačamo  saobraćajnu energetsku, infrastrukturnu, ekonomsku povezanost između naših zemalja“, rekao je Đurić na konferenciji za novinare.

Ministar Đurić je izrazio zadovoljstvo činjenicom da je danas dogovoreno da se na ministarskom nivou najmanje dva puta godišnje ostvaruju konsultacije i sastanci, kao i da ministarstva održavaju redovne političke konsultacije, konzularne konsultacije, te razgovore o položaju nacionalnih zajednica sa ciljem unapređenja njihovog položaja.

„Za nas je ključni prioritet izgradnja i završetak autoputa koji će povezati naše zemlje. To će omogućiti da se od Beograda do Temišvara stigne toliko brzo da će naša dva društva zaista postati mnogo bolje integrisana, sa novim ekonomskim šansama, sa novim prilikama u oblasti obrazovanja, u oblasti privrede, u oblasti ljudske razmene i to će učiniti da sadašnji nivo odnosa dodatno napreduje“, naglasio je Đurić.

Kada je reč o situaciji na Kosovu i Metohiji, šef srpske diplomatije je naveo da je Srbija zahvalna rumunskim prijateljima na principijelnoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu naše zemlje, kao i na principijelnom razumevanju za težinu položaja našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

„Upoznao sam naše rumunske prijatelje sa izazovima sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu i Metohiji, kao rezultat jednostranih i nekoordinisanih poteza Kurtijevog režima“, rekao je ministar.

Đurić je ponovio potpunu posvećenost Beograda rešavanju tih problema putem dijaloga, primenom postojećih dogovora koji su postignuti pod okriljem Evropske unije.

„Potrebna nam je podrška evropskih partnera, među kojima je i Rumunija, u tome da zaštitimo nešto što su naše zajedničke vrednosti, a to su ljudska, politička, ekonomska i druga prava našeg naroda“, naglasio je ministar.

Govoreći o procesu evrointegracija, Đurić je poručio da je naša zemlja veoma zahvalna na podršci Rumunije, i najavio da će Srbija do 2027. godine formalno završiti sve reforme koje su joj potrebne za članstvo u Evropskoj uniji.

Đurić je istakao da je srpska ekonomija danas u takvom rastu i razvoju, da smo za manje od decenije više nego udvostručili naš bruto domaći proizvod, da smo dobili, zahvaljujući merama koje je preduzimao predsednik Vučić u prethodnim godinama, i investicioni rejting, zbog čega je Srbija privukla 65% direktnih stranih investicija u regionu zapadnog Balkana.

„Mislim da, ukoliko spojimo naše ekonomije, možemo da donesemo veći prosperitet našim građanima u Rumuniji i Srbiji, ali i da zajedničkim nastupima na trećim tržištima damo dodatni impuls našoj međunarodnoj ekonomskoj saradnji“, naveo je ministar.

Kada je reč o infrastrukturnim projektima od strateškog interesa, Đurić je rekao da je danas razgovarano i o ponovnom uspostavljanju železničkog putničkog saobraćaja, kao i o revitalizaciji železničke infrastrukture.

„Preneo sam interesovanje srpske strane za uključivanje rumunskih partnera u neke naše projekte, poput Ekspa 2027, gde će Beograd biti domaćin jedne velike izložbe, i voleli bismo da vidimo rumunske kompanije zastupljene u izgradnji različitih segmenata tog projekta koji će zaista promeniti sliku ovog dela naše zemlje“, zaključio je šef srpske diplomatije.

Ministarka Odobesku je novinarima nakon sastanka rekla da je glavni cilj današnjih razgovora bio dogovor o dinamičnom i pragmatičnom pristupu političko-diplomatskom, ekonomskom i sektorskom dijalogu dve zemlje.

„Dogovorili smo se u vezi sa dijalogom između naših ministarstava. Konkretan primer je Memorandum o razumevanju koju smo upravo potpisali, a koji omogućava konkretnu saradnju na nivou naših diplomatskih akademija“, kazala je Odobesku.

Ministarka je pozdravila ekonomski napredak koji je Srbije ostvarila u prethodnih deset godina, te ponovila da postoji obostrana volja za dalje jačanje i diversifikaciju bilateralne ekonomske saradnje.

„Jedan pozitivan primer u oblasti energetske infrastrukture je potpisivanje memoranduma o realizaciji projekta prirodnog gasa Arad-Mokrin. Što se saobraćaja tiče, želimo da imamo rezultate kada je reč o drumskoj i železničkoj komponenti“, navela je rumunska šefica diplomatije.

Prema njenim rečima, otvaranje kulturnog instituta u Beogradu i Bukureštu sa ograncima u Vršcu i Temišvaru predstavlja važan cilj dijaloga Srbije i Rumunije.

„Rumunska zajednica u Srbiji i srpska zajednica u Rumuniji predstavljaju čvrst most između naših zemalja i vlasti moraju da deluju na jačanju uloge dve manjine u ukupnim bilateralnim odnosima“, konstatovala je ministarka.

Odobesku je ponovila stalnu podršku Rumunije procesu evrointegracija Srbije, te istakla značaj održivog tempa reformi u procesu pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji.

„Zapadni Balkan predstavlja region od strateškog značaj za Rumuniju. Što se tiče bezbednosti, navela sam činjenicu da Rumunija daje značajan doprinos u regionu velikim vojnim prisustvom u operacijama Eufor Altea u Bosni i Hercegovini i Kfor na Kosovu. Naša zemlja u januaru 2025. godine preuzeće komandu nad Eufor Altea, čime smo počastvovani, a ovaj mandat nam daje dodatnu odgovornost“, navela je ministarka.

Ministri su, nakon današnjih razgovora, potpisali Memorandum o saradnji između Diplomatske akademije MSP Srbije i Rumunskog diplomatskog instituta MSP Rumunije.