Selaković: Vakcine nisu pitanje geopolitike već humanosti

„Mislim da to nije geopolitička misterija već plod potpuno drugačijeg pristupa“, izjavio je Selaković, komentarišući uspeh Srbije u nabavci vakcina protiv kovida.

Prema njegovom mišljenju, trka za vakcinama protiv kovida „nije geopolitičko pitanje, već pitanje očuvanja zdravlja populacije“ i „kada postoji takav prioritet, ne deluje se kroz geopolitičku prizmu već humanošću“.

Selaković je konstatovao da je mala i ne tako bogata zemlja kakva je Srbija, doprinela fondu Kovaks za vakcine tako što je unapred platila 4,8 miliona evra, ali da od tada nije dobila ništa preko tog programa.

„To pokazuje da smo bili prinuđeni da tražimo vakcine na bilateralnom planu. I nabavili smo različite vakcine, dve zapadne i dve istočne, pružajući našim građanima potpunu slobodu izbora koju će vakcinu primiti: Fajzer-Biontek, Astrazeneka, Sinofarm ili Sputnjik V”, rekao je.

To, kako je objasnio ministar, važi i za političko rukovodstvo, navodeći da se premijerka Ana Brnabić vakcinisala se vakcinom Fajzer, predsednik Skupštine Ivica Dačić vakcinom Sputnjik V, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar vakcinom Sinofarm i da su svi su zaštićeni na isti način.

Naravno, pojasnio je Selaković, to je i rezultat velikog truda predsednika Aleksandra Vučića, kome, kako ističe, nije predstavljalo problem da direktno razgovara sa predsednicima Rusije i Kine, Vladimirom Putinom i Si Đinpingom, kao i sa rukovodstvom farmaceutskih kuća, kako bi pronašao najbolji način da dođe do vakcina.

Srpski ministar spoljnih poslova je potom istakao da je Beograd čak podelio vakcine sa susednim zemljama.

„Pokazali smo da ne mislimo da samo građani Srbije treba da uživaju dobrobit, već smo podelili vakcine i pokušavamo da ih podelimo sa drugim zemljama Zapadnog Balkana“, istakao je.

Pandemija Kovida-19, prema rečima srpskog ministra spoljnih poslova, potvrdila je odlične bilateralne odnose između Srbije i Italije Tokom posete Rimu Selaković je pozvao čelnika Ministarstva inostranih poslova Italije Luiđija Di Maja da poseti Srbiju.

„Ovi susreti, posebno u užasnim okolnostima pandemije Kovida-19, pokazuju nam ko su pravi prijatelji", izjavio je on, primetivši da je Italija nesumnjivo jedan od prijatelja Srbije i srpskog naroda".

Prema njegovom mišljenju, bilateralni odnosi između Srbije i Italije mogu se oceniti najvišom ocenom, veoma su dobri odnosi, čak i odlični.

Selaković je pojasnio i da za Beograd evropske integracije ostaju strateški prioritet.

Odgovarajući na pitanje o nedavnom izveštaju Evropskog parlamenta, u kome se preporučuje grupi od pet zemalja članica koje ne priznaju nezavisnost Kosova da promene stav, Selaković je primetio da je „Evropski parlament postupio potpuno suprotno zvaničnom stavu institucija EU, odnosno suprotno neutralnosti po pitanju tzv. Kosova, zahvaljujući kojoj EU i može da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine".

„Jedino što mogu da kažem jeste da postoje izjave i dokumenti s jedne strane a, s druge strane, postoje jasne pozicije odnosnih zemalja. Kada razgovaramo o priznavanju samoproglašenog tzv. Kosova, tada možete da vidite da sve zemlje EU nemaju isti stav, budući da postoji pet zemalja članica (Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar) koje ne prihvataju takav pristup i podržavaju stav Srbije. A upravo njihov stav nam omogućuje da vodimo dijalog uz posredovanje EU, koji je za Srbiju jedno od najkomleksnijih i najvažnijih pitanja, ne samo za njen evropski put već i za budućnost i stabilizaciju čitavog regiona Jugoistočne Evrope", izjavio je Selaković.

On je okarakterisao izveštaj EP kao „rezultat složenih stavova" unutar zakonodavnog organa EU i naveo da je „u suštini u pitanju samo preporuka, te da su Madrid, Bukurešt, Nikozija, Bratislava i Atina ti koji odlučuju da li da je prihvate ili ne".

„Uvek smo pripremljeni i spremni za dijalog sa Prištinom i podržavamo ulogu specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka", dodao je ministar Selaković, uz zapažanje da je ipak reč o veoma teškom procesu.

On je podsetio da je u aprilu 2013. potpisan prvi sporazum u Briselu o normalizaciji odnosa, koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd.

„Srbija je ispunila sve te obaveze, dok jedina obaveza koju je imalo tzv. Kosovo - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena za osam godina. To govori o njihovom pristupu, odnosno o tome da nisu spremni da pristupe ispunjavanju međunarodnih obaveza", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, ni nova vlada u Prištini premijera Albina Kurtija „nije poštovala sopstveni ustav", koji predviđa dodelu dva ministarstva srpskoj manjini na KiM.

„To je njihov stav, žele da nastave u tom smislu i to pokazuje da nisu u stanju da poštuju ni svoja sopstvena pravila", naglasio je Selaković, po čijem mišljenju bi dijalog „trebalo da se zasniva na iznalaženju kompromisa, što ne znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve: kompromis znači da obe strane dobiju dovoljno".

„Nećemo odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije", istakao je.

Selaković je naglasio da Srbija pokušava, koliko je to moguće, da nastavi da unapređuje „pozitivnu agendu" sa zemljama Zapadnog Balkana.

„To znači da smo svesni činjenice da ekonomska saradnja i poboljšanje ekonomskih odnosa može da relaksira i političke odnose i da se time dokaže da, uprkos prošlosti, Zapadni Balkan može biti ujedinjen u EU i da se učini nešto dobro za građane", izjavio je Selaković povodom inicijative Mini Šengen.

Ako nismo ujedinjeni na Zapadnom Balkanu, po rečima ministra „ne možemo da računamo ni na koju vrstu ekonomske konkurentnosti" s obzirom na razmere Regiona u odnosu celinu EU.

Kada je reč o procesu pridruživanja Srbije EU, ministar Selaković je podsetio da je Srbija bila prva zemlja koja je prihvatila novu metodologiju EU, jer želimo da ubrzamo čitav pristupni proces".

„Pokušavamo da sprovedemo društvene reforme, a radimo i na dijalogu i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine", potvrdio je šef srpske diplomatije naglašavajući da je Vlada usvojila „strukturne reforme" u oblasti vladavine prava, nastavlja rad na ustavnim amandmanima radi izmena procedura za imenovanje tužilaca i sudija i ukazao na „posebnu pažnju" koja se posvećuje unapređenju situacije u pogledu slobode izražavanja i medija.

„Promenili smo i menjamo i dalje mnoge aspekte našeg društva", izjavio je Selaković dodajući da je današnja Srbija jedna mnogo drugačija zemlja.

Kao primer uspeha preobražaja zemlje, ministar je ukazao na to da je Srbija vodeća zemlja Zapadnog Balkana po direktnim stranim investicijama.

„Uprkos vanrednoj situaciji izazvanoj Kovidom-19 u 2020. godini privukli smo tri milijarde evra direktnih stranih ulaganja", rekao je. To je, po njegovim rečima, „najbolji pokazatelj kvaliteta reformi koje je preduzela Srbija budući da ne postoji evropska kompanija koja bi investirala u zemlju gde njen kapital ne bi bio siguran i garantovan".

Ministar je naglasio da se Srbija veoma zalaže za postizanje strateškog cilja da postane zemlja članica EU, ali da nastoji da održi dobro partnerstvo sa Rusijom i Kinom.

„Već 20 godina sve naše Vlade radile su na tome i od toga nećemo odustati. Naravno, pokušavamo da održimo dobro partnerstvo i sa našim prijateljima u Rusiji i u Kini: mi smo mala i ne tako bogata zemlja i pokušavamo da očuvamo našu ekonomiju kako bismo pružili građanima mogućnost da rade, da zarađuju i da žive u Srbiji", pojasnio je Selaković.

On je rekao da je glavni ekonomski partner Srbije i dalje Evropa, budući da se 67 odsto trgovinske razmene Srbije odvija sa zemljama članicama EU i da najvažnija ulaganja dolaze iz EU.

Italijanska preduzeća - rekao je - zapošljavaju preko 26 hiljada ljudi u Srbiji, a tu je i 1.789 preduzeća sa učešćem italijanskog kapitala koja posluju na srpskom tržištu.

Nemačka je trenutno prvi ekonomski partner Srbije.

Kako tvrdi Selaković, stoga nema prostora narativu kako je Kina najvažniji partner Srbije.

Izvor: Tanjug