gototopgototop
Министарство спољних послова Прес сервис Саопштења
уторак, 12. децембар 2017. Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
Дачић: „Европска перспектива Западног Балкана од кључног значаја за стабилност региона и Европе“
+ larger fontnormal font- Smaller font
Dacic Mikser_HanИступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на радном ручку министара иностраних послова држава чланица ЕУ и држава кандидата за чланство у ЕУ који је организован у оквиру естонског председавања Савету ЕУ:






„Поштовани министре Миксер,
Поштоване колеге, драги пријатељи,

Дозволите ми прво да се у неколико речи захвалим Естонији, као актуелном председавајућем ЕУ, на прилици да организујемо размену мишљења у овом формату. Сматрам да никада не може бити превише скупова овог типа; партнери треба да разговарају што чешће на високом нивоу.

Желео бих да подвучем нешто што, такође, често понављам нашим пријатељима широм света. Пуноправно чланство у Европској унији је први стратешки спољнополитички приоритет Србије; то одражава вољу грађана Србије као и опредељење ове, али и претходних Влада у Београду.

У том смислу, имамо легитимно очекивање да ће најављена стратегија за приступање ЕУ (Strategy for the successful accession of Serbia and Montenegro to the European Union) јасно препознати да је Србија, уз Црну Гору, лидер у процесу приступања ЕУ и да је перспектива пуноправног чланства током мандата следеће ЕК достижан и реалан циљ. То не значи да треба ставити у други план европски пут других аспираната за чланство у региону. То ће, напротив, подстаћи све на западном Балкану да се позитивно надмећу на том пољу и да брже и ефикасније спроводе унутрашњу трансформацију. Дубоко сам уверен да ћемо ми у Београду бити задовољни Стратегијом, када она буде објављена.

Србија пролази кроз широк спектар економских и политичких реформи, које имају за циљ да нашу земљу учине спремном за изазове које доноси чланство у ЕУ; желим да вас уверим да Влада чији сам члан напорно ради на превазилажењу свих изазова на том путу. Признање и резултат тих напора свакако представља и јучерашња Међувладина конференција, на којој је Србија отворила два нова поглавља. Надам се да ће током бугарског председавања наш приступни процес бити успешно настављен и да ће у складу са тим бити отворен већи број поглавља. Свесни смо да се ЕУ тренутно сусреће се бројним изазовима, на унутрашњем плану и глобално, те самим тим додатно ценимо одлуку нашег суседа Бугарске да европску перспективу и повезивање Западног Балкана уврсти међу приоритете председавања. Посебно поздрављамо намеру Бугарске да буде домаћин Самита ЕУ и Западног Балкана, за чије одржавање се и лично већ дуже време залажем. Искрено верујемо да ће и наредни председавајући Саветом ЕУ, Аустрија и Румунија, који су изузетно блиски нашем региону, имати тему проширења и позитивну балканску тему у својим програмима.

Нама у Србији је драго што у државама чланицама све јасније увиђају да је европска перспектива Западног Балкана од кључног значаја за стабилност нашег региона и Европе у целини. Ми смо начинили велике кораке у нормализацији односа са Албанијом, БиХ, Македонијом, Црном Гором; и председник Републике, и чланови Владе веома добро схватају значај регионалне стабилности за будућност Србије.

Исто тако знате да Србија има и други стратешки политички приоритет – а то је очување територијалног интегритета и суверенитета, што је доведено у питање након једностраног проглашења независности Косова. Управо због тога, дипломатски напори Србије на очувању целовитости представљају значајан елемент наших односа са другим земљама и међународним актерима.

Политички лидери у Београду су у процес дијалога о нормализацији односа са Приштином – који сам, као председник Владе, започео у октобру 2012. године – уложили сав свој политички кредибилитет. Уверавам вас да Београд остаје искрено посвећен овом процесу, што је и до сада више пута доказао имплементацијом постигнутих договора. Међутим, подсећам вас да никакав напредак није постигнут у успостављању Заједнице српских општина, иако се управо на ово питање односи највећи део одредби Бриселског споразума. Неопходно је да и друга страна у дијалогу преузме одговорност и приступи испуњавању својих обавеза. Напори морају да буду заједнички, нарочито имајући у виду да ћемо само на тај начин осигурати нормализацију живота грађана на КиМ и стабилизацију односа Срба и осталог неалбанског становништва и Албанаца. Уверен сам да целокупна Унија подржава Београд у овом циљу, без обзира на различите ставове држава чланица о статусу КиМ. Стога гајимо наду у даљи, успешан наставак дијалога уз пуну подршку и окриље ЕУ, у чију улогу као фасилитатора имамо пуно поверење. Само кроз посвећен дијалог могуће је решавање свих отворених питања и изградња стабилног региона.

Хвала вам на пажњи."